#Geografija

Lekcija: Oblik i veličina Zemlje

Rekli smo da su planete vasionska tela koja imaju loptasti oblik. I Zemlja je jedna od takvih.

To možemo videti na brojnim snimcima naše planete iz svemira.

geografija_5_5_1_zemlja

Mišljenja o tome kako izgleda Zemlja menjala su se tokom istorije. Ljudi su smatrali da je Zemlja ploča koja je okružena okeanom ili koju nose životinje.

geografija_5_5_2_zemlja_je_ploca

geografija_5_5_3_zemlja_je_ravna_nebeski_svod

Prva razmišljanja o tome da je Zemlja okrugla imali su još grčki filozofi.

Crkva se pogotovo protivila verovanju da je Zemlja loptastog oblika, sve dok to 1522. godine nije dokazala uspešna Magelanova ekspedicija. Ekspedicija je oplovila Zemlju stalno ploveći ka zapadu i vratila se u istu luku iz koje je krenula.

geografija_5_1_17magelanova_putovanja

Magelanova ekspedicija pošla je iz Sevilje sa pet brodova i vratila se u luku San Lukar tri godine kasnije. Iako je Magelan poginuo, a od pet brodova samo jedan doplovio nazad, ovo je i dalje bio nepobitan dokaz da je Zemlja okrugla.

Od kada je prihvaćeno verovanje o obliku Zemlje kao loptaste planete, postavljalo se pitanje kako svi ljudi na svim stranama sveta stoje i ne padnu u svemir.

U 17. veku su izvršena merenja sile Zemljine teže. Zemljina teža, drugačije nazvana gravitacija, sila je koja privlači sva tela ka Zemljinom centru.

Zemlja je precizno izmerena uz pomoć veštačkih satelita.

Preciznim merenjem njenih dimenzija utvrđeno je da Zemlja nije potpuno pravilna lopta. Iz pravca sever-jug prečnik je malo manji nego iz pravca zapad-istok. Ovakvo telo nazivamo elipsoid.

geografija_5_5_4_precnik

Krajnja severna i krajnja južna tačka na Zemlji zovu se Severni i Južni pol. To su mesta na kojima zamišljena Zemljina osa prolazi kroz površinu Zemlje.

Zamišljena linija kružnica tačno između Severnog i Južnog pola zove se ekvator. Tu je Zemlja malo ispupčena dok je na polovima blago spljoštena.

geografija_5_5_11_ekvator_polovi

S obzirom na to da je površina Zemlje neravna, ona ne predstavlja idealan elipsoid već je geoid.

Spljoštenost Zemlje je mala, tako da je (iako je zapravo geoid) često prikazujemo i opisujemo kao loptu.

Površinu Zemlje čine voda i kopno. Okeani i mora čine veliki deo naše planete - oko 71 odsto, dok je preostalih 29 odsto pod kopnom.

Najveće vodene celine su okeani:

Tihi okean (znamo ga i pod imenom Pacifik ili Veliki okean),
Atlantski okean,
Indijski okean,
Južni okean,
Severni ledeni okean.

Okeani i mora su međusobno povezani i čine veliku celinu nazvanu Svetsko more ili Svetski okean.

geografija_5_5_12_odnos_mora_i_zemlje

Velike kopnene površine nazivaju se kontinenti.

Kopno je na Zemlji neravnomerno raspoređeno. Većim delom se nalazi na severnoj polulopti.

Postoji sedam kontinenata:

Azija,
Afrika,
Severna Amerika,
Južna Amerika,
Antarktik,
Evropa,
Australija.

Evropa i Azija zapravo čine jednu kopnenu masu. Severna i Južna Amerika, kao i Afrika sa Azijom povezane su uskim kopnenim pojasom koji je kroz istoriju podeljen veštačkim putem (Panamski kanal za Amerike i Suecki kanal za Afriku i Aziju). Samo su Australija i Antarktik potpuno okruženi vodom.

geografija_5_5_13_kontinenti

Severna hemisfera (severna polulopta)

geografija_5_5_9_severna_polulopta

Južna polulopta

geografija_5_5_7_juzna_polulopta

Istočna polulopta (tu spada i Evropa iako se slabo vidi na slici) geografija_5_5_6_istocna_polulopta

Zapadna hemisfera geografija_5_5_8_zapadna_polulopta

Globus je model Zemlje koji je umanjen i loptastog oblika, postoji u različitim veličinama.

Globus je proporcionalno umanjen, a posmatranjem globusa može da se nauči dosta toga o Zemlji. Na njemu mogu biti ucrtane razne stvari, ali uglavnom svi imaju mora, okeane i kontinente.

geografija_5_5_10_globus

Pored geografskih postoje i globusi kojima se prikazuju zvezde i druga nebeska tela, njih nazivamo astronomskim globusima.

Savremene tehnologije omogućila su postojanje indukcionog globusa, po kome se može crtati i pisati.

Zbog svih važnih geografskih radova koje je napravio Eratosten je nazvan ocem geografije. On je prvi sistematizovao znanja o do tada poznatom svetu i objavio ih je u knjizi Geografika.

geografija_5_5_14_erasten_mapa_reprodukcija

Takođe je izračunao da je obim Zemlje 39.816 km, a uzevši u obzir da je savremenim merenjima utvrđeno kako je obim 40.009 km, vidimo da nije mnogo pogrešio. Njegova računica je još impresivnija ukoliko se zna da je Eratosten živeo od 276. do 195. god. p.n.e. i da je koristio jednostavna merenja i geometriju.