#Hemija

Lekcija: Zakon održanja mase

Kada sveća gori uočavamo da se vremenom smanjuje. Pošto znamo da je gorenje hemijska reakcija, izgleda kao da se supstance tokom tih reakcija troše. Međutim, to nije tako. Parafin, koji čini sveću, sagoreva, ali se oslobađaju gasovi koji odlaze u atmosferu. To znači da se jedna supstanca pretvorila u druge.

candles

Drugim rečima, pre i posle hemijske reakcije jeste došlo do promene supstance, ali nije došlo do promene u masi. Ukupna masa proizvoda se ne menja o osta je kao ukupna masa reaktanata. To možemo videti i kroz sledeći eksperiment. Reagovali su natrijum-sulfat (u vodenom rastvoru) i kalcijum-hlorid (u vodenom rastvoru) i videli smo da je do hemijske reakcije došlo jer se pojavio beli talog.

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

Još jedan sličan eksperiment:

Iz ovih eksperimenata izvlačimo zaključak da je ukupna masa proizvoda jednaka ukupnoj masi reaktanata. Ovako glasi zakon održanja mase.

zakon o odnosu masa

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

Ovaj zakon se još zove i Lavoazje-Lomonosovljev zakon, jer su dvojica naučnika (nezavisno jedan od drugog) došli do istog zaključka.

mikhail-lomonosov (Small)

Mihail Vasiljevič Lomonosov (1711-1765) je bio ruski pisac i naučnik, koji je dao doprinose na poljima književnosti, obrazovanja, fizike, astronomije, hemije i geologije. Lomonosov je razradio projekat Moskovskog državnog Univerziteta, koji nosi ime po njemu.

lavoazje

Antoan Loren de Lavoazje (1743-1794) je bio francuski plemić i hemičar. Zbog doprinosa u oblikovanju modernih shvatanja osnova hemije opravdano se smatra ocem te nauke.

Čiste supstance izgrađene su od atoma, molekula (elemenata ili jedinjenja) ili od jona. Molekuli elemenata ili jedinjenja, kao i kristalne rešetke, skupovi su atoma međusobno povezanih hemijskim vezama. Atomi ne mogu biti uništeni, odnosno ne mogu da nestanu. Oni se samo iznova kombinuju (spajaju) na različite načine i tako grade različita jedinjenja. Taj proces se naziva kruženje supstance u prirodi.

H2_O2

Voda može nastati sjedinjavanjem kiseonika i vodonika. Ako prebrojimo atome i jednog i drugog hemijskog elementa sa leve i desne strane hemijske jednačine, videćemo da ih ima isti broj.

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje

Pošto se isti atomi neprekidno iznova kombinuju, moguće je da naše telo sada sačinjavaju atomi koji su nekada sačinjavali telo ili odeću jednog od dvojice pomenutih naučnika ili telo kakvog dinosaurusa iz davne prošlosti.

tyrannosaurus

On je izumruo, ali svi njegovi atomi su još uvek prisutni, možda čak i u našem telu.