Lekcija: Toplotni pojasevi na Zemlji

Zagrevanje Zemlje je nejednako zbog različitog ugla pod kojim zraci padaju na površinu.

U dane ravnodnevice Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na ekvator.

Ekvator je početna paralela na osnovu koje izdvajamo toplotne pojaseve, u zavisnosti od toga kako Sunce zagreva Zemljinu površinu.

Izdvajanje toplotnih pojaseva je još jedna posledica Zemljine revolucije.

U doba letnje dugodnevice Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na paralelu koja se nalazi 23,5° severno od ekvatora i tu paralelu nazivamo severni povratnik.

Mesta oko polova provode sve vreme ili samo osvetljena ili samo neosvetljena, u zavisnosti od doba godine, i ograničena su 66,5° severno i južno od ekvatora.

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

geografija_5_13_1_toplotni_pojasevi

Samo na prostoru između severnog i južnog povratnika moguće je da Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na Zemljinu površinu. Tu je razlika između obdanice i noći mala i zagrevanje je najveće – taj pojas nazivamo žarki topli pojas.

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

Između Severnog pola i severnog polarnika i između Južnog pola i polarnika su delovi Zemlje gde u toku dana, to jest kratkog leta, Sunčevi zraci padaju pod najmanjim uglom i tu je zagrevanje minimalno. To su severni i južni hladni toplotni pojasevi.

Između hladnog i žarkog pojasa na severnoj hemisferi nalazi se severni umereni toplotni pojas, dok na južnoj hemisferi između hladnog i žarkog pojasa imamo južni umereni toplotni pojas. U umerenim toplotnim pojasevima, leti, sunčevi zraci padaju pod velikim uglom i zagrevanje je veliko, mada ne kao u žarkom pojasu. A zimi se uticaj Sunca smanjuje, ali ne bude hladno kao u hladnom pojasu. Zbog ovoga te pojaseve i nazivamo umerenim, jer se uglavnom svuda smenjuju četri godišnja doba različitih dužina.

geografija_5_13_2_GODISNJA_DOBA_MESECI_HEMISFERE

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje