Lekcija: Rotacija Zemlje

Zemlja se kreće i to ne samo na jedan način nego dvojako. Okreće se oko svoje ose i okreće se oko Sunca.

Mi to ne primećujemo jer se nalazimo na Zemlji i okrećemo zajedno sa njom.

Kada se Zemlja okreće oko svoje (zamišljene) ose, takvo kretanje nazivamo rotacija, a kada se kreće oko Sunca -revolucija.

Nekada se verovalo da je Zemlja nepokretna i da je centar vasione. Da se Sunce i sva nebeska tela okreću oko Zemlje. Takvo shvatanje se naziva geocentrični sistem.

geografija_5_11_2_geocentricni_sistem

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

Od XV veka, sa razvojem nauke, formira se verovanje da se Zemlja okreće ne samo oko svoje ose nego i Sunca.

Takvo shvatanje se naziva heliocentrični sistem.

geografija_5_11_3_heliocentricni_sistem

Već smo rekli da je rotacija okretanje Zemlje oko svoje ose. Rotaciona osa je zamišljena prava koja prolazi kroz centar Zemlje i Severni i Južni pol. Nagnuta je pod uglom od 66,5°.

geografija_5_11_3_rotacija_osa_rotacije

Zemljinu rotaciju ne osećamo zato što se zajedno sa Zemljom kreće i sve na njoj.

Jednu punu rotaciju Zemlja izvrši u toku 24h, a revoluciju u roku od 365 dana, tako imamo dan i godinu.

Ne rotiraju se sve tačke na Zemlji istom brzinom. Najbrže se okreću tačke na ekvatoru, a najsporije one oko polova.

geografija_5_11_4_rotacija_zemlje

Tačke na ekvatoru moraju da pređu veći put i zbog toga se brže okreću, dok su one bliže polu toliko blizu osi rotacije, da sve što treba da rade jeste da polagano "prate" osu.

Zemlja se rotira od zapada prema istoku.

Uvek se rotira istom brzinom i u istom smeru.

Posledice rotacije su:

smena dana i noći,
prividno kretanje Sunca,
razlike u vremenu.

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

U toku 24 časa, tj. jednog dana (jedne rotacije), sva mesta su naizmenično osvetljena i neosvetljena.

Obdanica je period kada se neko mesto nalazi na osvetljenom delu, a noć je period kada je u neosvetljenom delu.

geografija_5_11_5_dan_noc

Sunčevi zraci osvetljavaju jednu polovinu Zemlje, dok je druga u mraku.

Osvetljena polovina je dnevna polulopta, dok je neosvetljena noćna.

Linija gde se smenjuju dan i noć naziva se granica osvetljenosti – to nije oštra linija, tako da smenu obdanice i noći vidimo postepeno.

Noć ka danu je zora, a dan ka noći je sumrak. Usled rotacije, obdanica i noć se neprekidno smenjuju.

Sunce izlazi na istoku i zalazi na zapadu, dok između napravi putanju po nebu i u podne je na najvišoj tački - to je to prividno dnevno kretanje Sunca koje je posledica rotacije.

geografija_5_11_6_sumrak_svitanje

Već smo naveli da je jedna od posledica rotacije i razlika u vremenu. Lokalno (mesno vreme) određuje se prolaskom Sunca kroz meridijan nekog mesta. U tom trenutku, Sunce je na najvišoj tački tog mesta i po lokalnom vremenu je podne.

Po tome su meridijani dobili još i ime podnevnici – na jednom meridijanu je svuda podne u isto vreme, ili ako nam je lakše da zapamtimo, na jednom meridijanu je svuda isto lokalno vreme. Podne uvek prvo nastupa istočnije.

Od poznatih naučnika koji su se bavili heliocentričnim sistemom imamo Kopernika i Galileja. Takvo verovanje kosilo se sa verovanjem crkve tog doba. Kopernik je objavio svoje razmatranje, ali pažljivo i uz podršku nekih crkvenih verodostojnika, dok je Galilej javno morao da se odrekne svog verovanja da ne bi bio spaljen na lomači.

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje

Kada bi svi koristili svoje lokalno vreme nastala bi velika zabuna. Zato su uvedene časovne zone.

Zemlja je podeljena na 24 časovne zone. Svaka zona obuhvata prostor ograničen meridijanima na 15°.

Početna zona je grinička zona – gledano odatle, u svakoj sledećoj zoni prema istoku je sat više, a ka zapadu sat manje.

Ako putujemo oko Zemlje od zapada ka istoku, časovnik u svakoj zoni pomeramo za jedan sat unapred. Kada se prođu sve 24 zone dodajemo jedan dan više u odnosu na polaznu zonu.

Kako bi se ova pojava precizno odredila uvedena je datumska granica duž 180. meridijana (između Azije i Amerike).

geografija_5_11_8_datumska_granica

Ako prelazimo iz Amerike u Aziju (sa istoka na zapad) preskačemo jedan dan (posle utorka nije sreda već četvrtak). Ako prelazimo sa zapada na istok (iz Azije u Ameriku), jedan isti dan brojimo dva puta.

geografija_5_11_9_prelazak_na_datumskoj_granici