#Srpski

Lekcija: Promenljive i nepromenljive reči

Sve reči u srpskom jeziku dele se na promenljive i nepromenljive.

Promenljive su one reči koje se u rečenici pojavljuju u različitim oblicima. To su: imenice, pridevi, zamenice, neki brojevi i glagoli.

Nepromeljive su one koje su u rečenici uvek u istom obliku. To su: prilozi, predlozi, veznici, rečce i uzvici.

Eni Izli matematičarka, programerka i raketna naučnica

Na ovoj čuvenoj forografiji je Eni. Ona stoji pored ogromnog kontrolnog panela sa brojčanicima, svetlima, dugmićima od poda do plafona. Izgleda kao lik u filmu, koji komanduje neustrašivom svemirskom misijom. Fotografija je snimljena 1981. godine u Centralnoj kontrolnoj sobi Istraživačkog centra Luis Endžin i Klivlendu, Ohajo.

Pročitaj dalje

Gramatičke osobine promenljivih reči

Promenljive reči se u srpskom jeziku dele prema gramatičkim osobinama (gramatičkim kategorijama) po kojima se menjaju, i prema značenju.

Postoje tri vrste promene reči:

Deklinacija je promena oblika imenica prideva, zamenica i nekih brojeva po padežima.

Konjugacija je promena oblika glagola po licima.

Komparacija je promena oblika prideva i nekih priloga po stepenu osobine.

Gramatičke osnove promenljivih reči

Promenljive reči se menjaju tako što se na gramatičku osnovu dodaju nastavci za oblik.

Po padežima se, pored imenica, menjaju pridevi, zamenice i neki brojevi, a sve reči koje se menjaju po padežima nazivaju se imenske reči.

Gramatička osnova imenskih reči dobija se kada se od oblika genitiva jednine oduzme nastavak za oblik.

uciteljica

Glagoli

Glagoli imaju dve gramatičke osnove. To su prezentska i infinitivna.

U svakom licu prezenta postoji deo reči koji se menja i deo koji se ne menja. Deo koji se menja naziva se nastavak za prezent.

Nastavci za prezent su: -m, -š, / -mo, -te, -u, / -ju/-e)

Deo reči koji se ne menja zove se prezentska osnova.

Shtreber Shampion: Anđela Isailović

Zadovoljstvo nam je da vam predstavimo višestruku pobednicu Turnira Znanja i prvu takmičarku koja je osvojila prestižnu titulu Shtreber. Upoznajte Anđelu Isailović, vrednu učenicu i sjajnu devojčicu.

Pročitaj dalje

Za građenje nekih glagolskih oblika koristi se infinitivna osnova, deo reči koji se ne menja. Ova osnova se dobija na dva načina.

Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti kome prethodi samoglasnik dobija se kada se od infinitiva odbije taj nastavak.

grli(ti), svira(ti), igra(ti)

Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ći dobija se kada se od prvog lica jednine aorista odbije nastgavak -oh.

peći - pek(oh) - pek

Infinitivna osnova glagola čiji se infinitiv završava na -ti, a tom završetku prethodi suglasnik, dobija se na isti način kao kod glagola kojoi se završavaju na -ći.

pasti - pad(oh) - pad