Lekcija: Promenljive i nepromenljive reči

Sve reči u srpskom jeziku dele se na promenljive i nepromenljive.

Promenljive su one reči koje se u rečenici pojavljuju u različitim oblicima. To su: imenice, pridevi, zamenice, neki brojevi i glagoli.

Nepromeljive su one koje su u rečenici uvek u istom obliku. To su: prilozi, predlozi, veznici, rečce i uzvici.

Gramatičke osobine promenljivih reči

Promenljive reči se u srpskom jeziku dele prema gramatičkim osobinama (gramatičkim kategorijama) po kojima se menjaju, i prema značenju.

Postoje tri vrste promene reči:

Deklinacija je promena oblika imenica prideva, zamenica i nekih brojeva po padežima.

Konjugacija je promena oblika glagola po licima.

Komparacija je promena oblika prideva i nekih priloga po stepenu osobine.

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

Gramatičke osnove promenljivih reči

Promenljive reči se menjaju tako što se na gramatičku osnovu dodaju nastavci za oblik.

Po padežima se, pored imenica, menjaju pridevi, zamenice i neki brojevi, a sve reči koje se menjaju po padežima nazivaju se imenske reči.

Gramatička osnova imenskih reči dobija se kada se od oblika genitiva jednine oduzme nastavak za oblik.

uciteljica

Glagoli

Glagoli imaju dve gramatičke osnove. To su prezentska i infinitivna.

U svakom licu prezenta postoji deo reči koji se menja i deo koji se ne menja. Deo koji se menja naziva se nastavak za prezent.

Nastavci za prezent su: -m, -š, / -mo, -te, -u, / -ju/-e)

Deo reči koji se ne menja zove se prezentska osnova.

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

Za građenje nekih glagolskih oblika koristi se infinitivna osnova, deo reči koji se ne menja. Ova osnova se dobija na dva načina.

Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti kome prethodi samoglasnik dobija se kada se od infinitiva odbije taj nastavak.

grli(ti), svira(ti), igra(ti)

Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ći dobija se kada se od prvog lica jednine aorista odbije nastgavak -oh.

peći - pek(oh) - pek

Infinitivna osnova glagola čiji se infinitiv završava na -ti, a tom završetku prethodi suglasnik, dobija se na isti način kao kod glagola kojoi se završavaju na -ći.

pasti - pad(oh) - pad

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje