Lekcija: Pridevske zamenice

Pridevske zamenice su promenljive vrste reči. One u rečenici imaju istu službu kao i pridevi, odnosno one zamenjuju prideve.

Dele se na:

- Prisvojne (moj, tvoj..)

- Pokazne (ovaj, taj...)

- Upitno-odnosne (koji, čiji...)

- Odrične (nijedan, ničiji...)

- Opšte (svaki, svačiji...)

- Neodređene (neki, nečiji...)

- Ostale (ikoji, ma koji, bilo koji...)

Pridevske zamenice se javljaju u sva tri roda jednine i množine i slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Prisvojne zamenice

Prisvojne zamenice su tu da nam pokažu kom licu nešto pripada.

Ana voli da se igra sa mojom sestrom.

Izvini, greškom sam pojeo tvoj sedvič. Evo, uzmi moj kao zamenu.

Njih dobijamo na pitanje ČIJI? a, isto kao i pridevi, slažu se u rodu, broju i padežu sa imenicom na koju se odnose.

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

Prisvojna zamenica za svako lice SVOJ

Prisvojne pridevske zamenice za svako lice označavaju pripadnost subjektu. Ona tada zamenjuje sve ostale prisvojne zamenice.

Sedišta su bila numerisana, tako da je svako imao svoje mesto u bioskopu.

Roditelji svoju decu vole najviše na celom svetu.

Pokazne zamenice

Pokazne pridevske zamenice su tu da upućuju na bića, predmete ili njihove osobine. Njih dobijamo na pitanja KOJI? KAKAV? i KOLIKI?

Ja sam rođen u ovom gradu.

Mnogo volim ovakve rođendane.

Pokazne zamenice delimo prema tome da li upućuju na pojam (KOJI?), neku njegovu osobinu (KAKAV?) ili na količinu (KOLIKI?).

Još ih možemo podeliti i prema tome da li upućuju na nešto blizu govorniku, blizu sagovorniku ili nešto daleko i od govornika i od sagovornika.

tabela-pokazne-zamenice

Upitno-odnosne, neodređene, odrične i opšte pridevske zamenice

Upitno-odnosne pridevske zamenice su zamenice koje se koriste u upitnim i odnosnim rečenicama.

To su: koji, koja, koje, koliki, kolika, koliko, kakav, kakva, kakvi, čiji, čija, čije...

Njih možemo koristiti da postavimo pitanje, ali ih možemo koristiti i u odnosnom obliku.

Kakva je ovo svadba? Ovo je svadba kakve nigde nije bilo.

svadba

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

Vrlo je bitno da znamo da se kod upitno-odnosnih zamenica često greši pri upotrebi zamenice KOJI u akuzativu jednine. Ako se odnosi na nešto živo akuzativ glasi KOJEG(A) ili KOG(A), a ako se odnosi na nešto neživo, akuzativ glasi KOJI.

Evo kako to izgleda:

promena-po-padeima-zamenice-koji

Odrične zamenice su zamenice kojima se nešto odriče. Grade se dodavanjem NI- ispred upitno-odnosnih zamenica.

odricne-zamenice

Opštim pridevskim zamenicama označavamo neku sveobuhvatnost. Gradimo ih tako što dodamo SVA- ispred upitno-odnosnih zamenica.

opste-zamenice

Neodređene zamenice služe nam za upućivanje na neku neodređenost, a gradimo ih tako što dodamo NE- ispred upitno-odnosnih zamenica.

neodredjene-zamenice

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje

Postoje još neke pridevske zamenice koje ne spadaju ni u jednu od ovde navedenih grupa, i to zbog toga što imaju različita značenja. To su zamenice koje se grade dodavanjem I- na upitno-odnosne zamenice, ili se uz njih upotrebljava MA, BILO, GOD.

Evo koje su:

ostale-zamenice