Lekcija: Pojava i širenje hrišćanstva

Isus Hristos

Osnivač hrišćanstva bio je Isus Hrist koji je, prema verovanju, rođen u gradu Vitlejemu u tridesetoj godini Avgustove vladavine.

Cefalù_Pantocrator_retouched

Narod je verovao da je Isus sin božji koji je poslat među ljude da ih spasi od grehova.

(Rođenje Hristovo)

Isus je putovao Palestinom i širio svoje učenje. Na putu ga je pratilo 12 učenika - apostola. Nakon određenog vremena, Isus je stekao mnogo sledbenika.

800px-Bloch-SermonOnTheMount

(Hrist propoveda narodu)

Sve je ovo brinulo Pontija Pilata koji je bio namesnik rimske provincije Judeje.

Munkacsy_-_Christ_in_front_of_Pilate

(Isus ispred Pontija Pilata)

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

Pontije Pilat naredio je da se Isus uhapsi i osudio ga je na smrt raspećem na krst.

Na svom putu od sudnice do brda Goglote na kome je raspet, Isus Hrist je, sa krunom od trnja na glavi, nosio težak drveni krst. Umro je u 33. godine pre n.e.

800px-Jerusalem_Holy_Sepulchre_BW_24

(Hram Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu sagrađen je na mestu na kome se veruje da je Isus bio razapet)

Poslednje reči Isusa Hrista su, prema predanju bile: "Oče, u ruke tvoje predajem du svoj!".

Christ_at_the_Cross_-_Cristo_en_la_Cruz

(Isus na krstu)

Isusa su sahranili njegovi učenici. Prema narodnom verovanju, vaskrsao je posle tri dana i pridružio se svom ocu u carstvu nebeskom.

(Vaskrsenje Hristovo)

U šta su verovali hrišćani?

Hrišćani su, za razliku od Rimljana koji su bili mnogobošci, verovali da postoji samo jedna bog - Bog otac. Bog je stvorio ceo svet i ljudski rod i pred njim su svi jednaki.

Osnove hrišćanskog učenja zapisane su u svetoj knjizi - Bibliji. Biblija se sastoji iz dve celine - Starog i Novog zaveta.

(Biblija)

Stari zavet sadrži brojna predskazanja koja najavljuju Hrista i njegov dolazak među ljude.

(Prvi dan stvaranja sveta prema Starom zavetu - "U početku stvori Bog nebo i zemlju")

Novi zavet je osnova hrišćanske vere sa svim njenim načelima. Najznačajniji deo Novog zaveta su četiri jevanđelja, spisi u kojima su apostoli Mater, Marko, Luka i Jovan opisali život i smrt svog učitelja Isusa Hrista.

(Jedna od najstarijih napisanih stranica Novog zaveta)

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

Širenje hrišćanstva u Rimskom carstvu

Učenje Isusa Hrista su, nakon što je raspet, po svetu širili njegovi učenici. Oni su po Rimskom carstvu propovedali novu veru.

ltima_Cena_-_Da_Vinci_5

(Isus sa svojim učenicima - apostolima na poslednjoj večeri pre nego što će biti uhapšen i raspet. Sliku "Poslednja večera" naslikao je Leonardo Da Vinči)

Ljudi koji su izgubili veru u stare bogove prihvatili su hrišćanstvo kao novu nadu. Među njima je bilo robova, sirotinje, trgovaca, ali i Rimljana iz uglednih porodica.

Progoni hrišćana

Broj hrišćana se neprestano povećavao, te je tako ovo počelo da brine pojedine rimske vladare. Oni su započeli sa progonom, budući da je nova vera i odbacivanje starih bogova predstavljala opasnost po rimsku državu.

(Rimljani muče hrišćansku ženu)

Prvi progoni Hrišćanstva desili su se u doba cara Nerona, srdinom I veka nove ere.

(Neron, 37-48 godina nove ere)

Hrišćani su posebno žestoko proganjani u III veku - mučeni su, raspinjani na krstove, spaljivani...

Poslednji car koji je podržavao progone bio je Dioklecijan.

(Dioklecijan, 244-344 godine nove ere)

Milanski edikt i pobeda hrišćanstva

Car Konstantin Veliki bio je blagonaklon prema hrišćanima. On je razumeo jačinu nove vere i shvatio da će i Rim postati jak ako bude imao podršku nove crkve. Zbog toga je 313. godine doneo Milanski edikt.

800px-Constantine_Chiaramonti_Inv1749_1

(Konstantin Veliki, 272-337. Car Konstantin rođen je u Naisu - današnjem Nišu)

Milanski edikt izjednačio je hrišćanstvo sa paganstvom, pa je hrišćanima bilo dozvoljeno da slobodno propovedaju svoju veru.

800px-Mediana,_Niš_(Medijana)_2

(Medijana, letnja rezidencija Rimljana sagrađena u okolini Naisa/Niša za vreme Konstantina Velikog)

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje

Hrišćanstvu je trebalo manje od jednog veka nakon Milanskog edikta da postane jedina zvanična religija Rimskog carstva.

Poštovanje paganskih bogova zabranio je car Teodosije I 391. godine nove ere.

(Rimsko carstvo za vreme vladavine Teodosija I)