Lekcija: Otkriće pisma, kultura i verovanja Starog istoka

otkrice-pisma-kultura-i-verovanje-starog-istoka

Sa otkrićem pisma završava se PREISTORIJA i počinje ISTORIJA.

Prvo doba u istoriji nazivamo STARI VEK. To je najduži period u istoriji.

Počeo je sa pojavom pisma a završava se sa padom Zapadnog rimskog carstva.

trajanje-starog-veka

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

Pismo nije nastalo svuda u isto vreme.

Smatra se da je prvo pismo nastalo oko 3500 godine p.n.e. u Sumeru (Sumeriji)

Prvenstveno je korišćen slikovni vid pisma sa stilizovanim crtežima koji je potom pojednostavljen u klinasto pismo.

Klinasto pismo je nastalo da bi se objasnili neki pojmovi koji slikovnim pismom nisu mogli da budu označeni.

Slikovno pismo je uglavnom označavalo samo objekte.

Klinastim pismom su pored objekata mogli da se označavaju i glasovi i radnje.

Ime klinasto pismo je nastalo zbog načina na koji se pisalo. Trskom ili štapićem sa zašiljenim vrhom, znakovi su urezivani u vlažnu glinu koja se potom sušila na suncu. Takav način je ostavljao simbole koji su ličili na klinove.

istorija_5_5_3_nacin_pisanja_klinastog_pisma2

Pismo su od Sumeraca preuzeli i ostali međurečni narodi, stanovnici doline reka Tigar i Eufrat. Oni su koristili isto pismo ali su pisali na svom jeziku.

Klinasto pismo je bilo prvo međunarodno pismo.

klinasto-pismo-sumer-mesopotamija

Klinasto pismo je bilo komplikovano jer se zasnivalo na kontekstu, pisar nije morao samo da zna pismo, već i materiju o kojoj piše da bi tekst mogao da bude sačinjen.

Postojale su škole za pisare, a oko 2000. godine p.n.e. i žene dobijaju mogućnost da budu pisari.

klinasto-pismo

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

Oko 3200. godine p.n.e. u Egiptu je nastalo slikovno pismo koje su Stari Grci nazvali hijeroglif (hijeros - sveti i glif - urez).

Grci su ovo pismo nazvali svetim jer su viđali na egipatskim svetim mestima. Uz to, Egipćani su govorili da urezuju/graviraju reči bogova.

Hijeroglifsko pismo je oblo slikovno pismo i bilo je izuzetno komplikovano i brojno tako da su pisari bili malobrojni i veoma cenjeni.

egipat-hijeroglifi-pismo

Pismo kakvo mi danas koristimo nije povezano sa prvim pismima bilo klinastim bilo hijeroglifskim.

Mi koristimo glasovno pismo. To znači da je svaki znak označava jedan glas.

Njega su izumeli Feničani, narod koji je živeo na istočnoj obali Sredozemnog mora. Jednostavno pismo od 22 znaka, koje je počinjalo sa znakovima alef i bet tako da je ovaj tip pisma dobio naziv Alfabet.

fenicanski-alfabet

Oni su to uradili radi lakšeg snalaženja i brže trgovne.

Pošto su Feničani bili poznati moreplovci i trgovci oni su pismo proširili svuda gde su putovali. Tako su drugi narodi usvojili i adaptirali ovo pismo.

Od Feničana su pismo preuzeli Stari Grci, pa od nih Rimljani a od Rimljana je dospelo i do nas.

Pismo se prvo koristilo samo za dokumenta: ugovori, spiskovi, proizvodnja, naredbe isl.

Vremenom je počelo i da se koristi za pisanje književnih dela: himna bogovima, poslovicama, epovi isl.

Ep o Gilgamešu je najstarije poznato književno delo. Ono govori o herojskoj sudbini sumerskog kralja iz grada Uruk. Ep je vrsta književnog dela koje izlaže herojske priče u stihovima.

glinena-tabla-klinasto-pismo-ep-o-gilgamesu

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje

Sumerci su otkrili točak i prva kola. To je bila kočija dvokolica koja su vukli magarci.

istorija_5_5_9_sumerske_dvokolice

Sumeri su takodje prvi izumeli pečate koji su služili za prepoznavanje vlasnika pri kupovini

Prve nauke su se razvile na starom Istoku

Vavilonci su bili poznati po veštini proricanja na osnovu posmatranja nebeskih tela. Izmeli su prve horoskope i bavili su se astrologijom i astronomijom.

narodi-nauka-starog-istoka-egipat-graditeljstvo-gradjevina-matematika

Egipćani su dobro poznavali ljudsko telo i bili su dobri lekari. Bili su takođe i dobri graditelji i matematičari.

narodi-nauka-starog-istoka-asirija-unapredjenje-oruzja

Asirci su bili veoma dobri ratnici. Izumeli su ratne kule, katapulte i ovnove i time unapredili ratnu tehniku.

Većina naroda Starog istoka je verovala u više bogova. Takve religije nazivamo mnogoboštvo ili politeizam.

Ljudi su tada verovali da bogovi upravljaju prirodnim pojavama i silama, bili su zaštitnici zanimanja ili ljudi.

O životu svojih bogova su narodi Starog istoka pričali raznovrsne i maštovite priče. Te priče danas nazivamo mitovi.

mitovi i legende

Tokom vremena su Jevreji razvili verovanje u samo jednog boga Jehovu ili Jahveu. Ovakvo verovanje nazivamo jednoboštvo ili monoteizam.

sistinska-kapela-covek-i-bog

Krajem Starog veka se razvija sledeća jednobožačka religija HRIŠĆANSTVO.