Lekcija: Oblikovanje reljefa dejstvom spoljašnjih sila

1 VAŽNO

SPOLJAŠNJE SILE

Reljef oblikuju i unutrašnje i spoljašnje sile i do sada smo pričali samo o unutrašnjim silama.

Spoljašnje sile koje menjaju reljef su:

temperatura vazduha,
padavine,
reke,
lednici,
vetar,
talasi i
vegetacija.

Shtreber test

Kako nazivamo proces kada kiša ili sneg sa planina na padinama ili nagnutim terenima odnosi površinski sloj zemlje?

2 VAŽNO

EROZIJA - AKUMULACIJA

Kada spoljašnje sile uništavaju postojeći oblik reljefa i odnose stenovit materijal tada se dešava erozija. Taj stenovit materijal se mora negde nataložiti i taj proces nazivamo akumulacijom.

3 VAŽNO

NE OVDE, VEĆ TAMO

Rečna erozija nastaje pod uticajem reka, koje menjaju površinu Zemlje.

Rečna dolina i rečno korito nastaju erozijom, dok rečna ostrva ili ade, aluvijalne ravni i delte nastaju akumulacijom materijala iz reka.

4 VAŽNO

KAP PO KAP, DOLINA

Reka izvire na planini i tu teče veoma brzo jer je planina strma, svojom brzinom ona pomera stenovit materijal i pravi sebi rečno korito, odnosno ona vrši eroziju.

Rečno korito je udubljenje kroz koje teče reka. Produbljujući rečno korito reka formira rečnu dolinu.

5 VAŽNO

RAVNICA

Kada reka počne da se kreće po ravnom terenu, ona se sporije kreće i kada naiđe na prepreku ona taloži materijal koji je nosila iz planinskih predela – odnosno vrši akumulaciju. Tako nastaju akumulacioni oblici reljefa: rečna ostrva – ade, aluvijalne ravni i delte.

6 VAŽNO

ADA

Rečna ostrva ili ade nastaju tako što reka taloži stenovit materijal kada naiđe na prepreku u vidu podvodne stene ili srušenog stabla.

7 VAŽNO

ALUVIJALNE RAVNI

Aluvijalne ravni su oblasti pored reka koje one povremeno poplave, ostavljajući iza sebe fini mulj, što može biti osnova plodnog zemljišta, naravno kada se voda povuče.

8 VAŽNO

MORNARICA

Delte su u obliku trougla i nastaju u ušću reka u more ili jezera.

9 VAŽNO

ODUVAJ ME TEMPERATUROM

Raspadanje stena može biti temperaturno (mehaničko), hemijsko i biološko.

10 VAŽNO

TOPIM SE!

Temperaturno raspadanje se uglavnom dešava u pustinjama, gde je velika razlika u temperaturama tokom dana i noći. Stene se tokom dana, zbog visokih temperatura, greju i šire, dok se tokom noći hlade i pucaju. Stene se mogu raspasti i zbog zamrzavanja vode ili mrazno raspadanje, ovo raspadanje se dešava tako što se voda koja se nalazi u pukotinama stena zamrzne, vrši pritisak na stenu i od tog pritiska stene pucaju.

11 VAŽNO

MOLERAJ

Kod krečnjačke ili kraške erozije voda deluje na lako rastvorljive stene – krečnjačke stene. Kraška erozija dovodi do stvaranja površinskih i podzemnih krašnih oblika reljefa.

VODA I ZDRAVLJE

5391

Hrana i njihove hranljive materije

12 VAŽNO

MI SMO GORE

Površinski kraški oblici reljefa su škrape i vrtače.

Škrape su male, uzane, vijugave brazde koje se formiraju na mestima gde je voda tekla.

Vrtače su udubljenja u obliku levka u kojima voda stalno teče i neprekidno se povećava. Ukoliko na jednom mestu imamo više vrtača nastaju uvale i kraška polja.

13 VAŽNO

BETMENOV DOM

Podzemni kraški oblici reljefa su pećine i jame.

Pećine se sastoje od horizontalnih kanala, prolaza i dvorana. One nastaju radom podzemne vode, koja hemijski i mehanički proširuje pukotine u stenama.

14 VAŽNO

STUBOVI

Na tavanicama pećina nastaju stalaktiti, koji vise prema podu pećina, dok se na podu stvaraju stalagmiti koji se vertikalno dižu ka tavanici. Spajanjem stalaktita i stalagnita nastaju pećinski stubovi.

15 VAŽNO

JAME

Jame su vertikalni kanali u krečnjaku, koji mogu biti duboki i do nekoliko desetina metara.

16 VAŽNO

LEDNIČKA EROZIJA

Lednička ili glacijalna erozija je proces raspadanja stena pod uticajem leda.

Ledničkom erozijom nastaju cirk i valov, dok ledničkom akumulacijom nastaju morene.

17 VAŽNO

CIRK

Cirk je udubljenje na vrhu planine u okviru kojeg se formira lednik.

18 VAŽNO

VALOV

Kada lednici postanu veliki, pod uticajem gravitacije i njihove velike mase, oni kreću niz planinske strane i stvaraju ledničku dolinu ili valov.

19 VAŽNO

MORENE

Razarajući stene, pored, ispod i ispred lednika formiraju akumulacione oblike morene, u vidu nanosa šljunkovito-peskovitih materijala.

20 VAŽNO

EOLSKA PROMENA

Eolska erozija je erozija reljefa pod uticajem vetra. Ova vrsta erozija zastupljena je u pustinjama i peščarama. Vetar svojom snagom i peskom koji nosi, menja oblik stena. Nanosi peska u pustinjama u vidu bedema nazivamo dinama, koje se nastale akumulacionim procesom.

21 VAŽNO

MORSKA MACOLA

Abrazija je menjanje oblika stena koje se nalaze na obalama mora i okena. Talasi neprekidno udaraju u stene i odvaljuju njene delove, ovakvo polukružno udubljenje u steni nazivamo talasna potkapina. Delovanjem talasa abrazivna erozija nastavlja da deluje na stenu u moru i pravi još veća udubljenja, što u jednom momentu dovodi do odvaljivanja i gornjeg dela talasne potkapine, pri čemu nastaje litica.

Kako talasi odvaljaju delove stena i prave talasne potkapine i litice, tako se ti delovi stena akumuliraju ispod njih i nastaje niska peskovita plaža koja se naziva žalo.

22 VAŽNO

KLIZANJE

Denudacija je kada kiša i sneg na padinama ili nagnutim terenima odnosi površinski sloj zemlje. Ovaj proces se dešava na mestima koja su ostala bez prirodnog biljnog omotača, pa se zemlja natopi vodom koja ih odnosi u potoke ili reke. Tako planinski predeli ostaju bez obradivog zemljišta, a rečna korita se pune zemljom koja podiže nivo vode i izaziva poplave.