Lekcija: Nepromenljive reči

Kao što smo već rekli, u srpskom jeziku imamo promenljive reči i one menjaju svoj oblik po raznim osnovama. Ali, pred njih, postoje reči koje svoj oblik nikada ne menjaju, i one se zovu nepromenljire reči.

To su prilozi, predlozi, veznici, rečce i uzvici.

2 DEFINICIJA

Prilozi

Prilozi su nepromenljiva vrsta reči koje određuju glagolsku radnju po mestu, vremenu, načinu , količini i uzroku. Tada su u službi priloških odredaba za mesto, vreme, način, količinu i uzrok.

Nas troje sedimo u parku. (mesto)

Ovu knjigu sam dobila u junu. (vreme)

Slučajno sam te zakačila. (način)

Mnogo je vode proteklo ovom rekom. (količina)

Mira ima svetlu kožu, zbog toga ne sme dugo da bude na suncu. (uzrok)

Prilozi za način, mesto i količinu menjaju oblik komparacijom.

Način:

Beba je spora, kornjača je sporija, ali je puž najsporiji.

Mesto:

Ta prodavnica nam je daleko, ali ima i jedna dalja. Supermarket nam je najdalji.

Količina:

Ja sam imala puno čokolade, Jelena je imala više i od mene, ali je Miloš imao najviše.,

Prilozi i imenice sa priloškim značenjem

I prilozi i imenice mogu da odrede glagolsku radnju prema mestu, vremenu, načinu, količini i uzroku. Tada se imenice upotrebljavaju sa predlozima i imaju priloška značenja.

5 DEFINICIJA

Predlozi

Predlozi su nepromenljive reči koje označavaju odnos između bića, stvari i pojava. Stoje uz imenice i zamenice. Takođe mogu da stoje i ispred skupova reči u kojima imenicu određuje neki pridev ili pridevska zamenica.

Neki od predloga su: od, do, iz, ispred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog, kod, na...

Kada ih upotrebimo same, predlozi nemaju određeno značenje, već ga dobiju tek kada ih upotrebimo sa imenicom ili imeničkom zamenicom.

IZ - nema značenje

Izlazimo iz škole. - ima značenje

ZANIMLJIVE ČINJENICE

197

Čime je čovek (o)pisao svet

7 DEFINICIJA

Veznici

Veznici su nepromenljiva vrsta reči koje povezuju pojedine reči, skupove reči ili predikatske rečenice i pokazuju u kom se odnosu ti rečenični članovi nalaze međusobno.

Mogu biti naporedni ili zavisni.

Naporedni su oni veznici koji povezuju reči, skupove reči, nezavisne predikatske rečenice i zavisne predikatske rečenice. To su: i, pa, te, ni, niti, a, ali, nego, no, već, ili.

Zavisni veznici povezuju zavisne predikatske rečenice sa rečenicama od kojih one zavise. To su: da, dok, kad, ako, jer, iako...

Marija i Mirjana su obećale da će biti odlične učenice, ako im roditelji obećaju put na more za odličan uspeh.

9 DEFINICIJA

Rečce

Rečce su takođe nepromenljive reči i označavaju odnos govornika prema sadržaju rečenice.

Da li želiš da pojedeš i moj kolač?

Valjda će stići na vreme.

Hajde da se zajedno popnemo na planinu.

Rečce svrstavamo u nekoliko grupa, u zavisnosti od značenja.

Potvrdna rečca: DA

Odrične rečce: NE, NIPOŠTO, NIKAKO

Upitne rečce: DA LI, LI, ZAR

Povratna rečca: SE

Suprotne rečce: MEĐUTIM, PAK

Zapovedne rečce: NEKA, HAJDE

Pokazne rečce: EVO, ETO, ENO

Rečce za isticanje: ČAK, BAŠ, BAR

Uzvična rečca: ALA

Rečce za iskazivanje ličnog stava (modalne rečce): MOŽDA, NARAVNO, VEROVATNO, ZAISTA, VALJDA

11 DEFINICIJA

Uzvici

Uzvici su nepromenljiva vrsta reči kojima se izražavaju osećanja ili se podražavaju zvukovi iz prirode.

Reči kojima se imitiraju zvukovi iz prirode nazivaju se i onomatopejske reči.

lav

Upotreba nepromenljivih reči istog oblika

Nepromenljive reči istog glasovnog sastava često su različita vrsta reči. Koja vrsta je u pitanju možemo da saznamo tek iz rečenice u kojoj je ta reč upotrebljena.

Ja sam odlična učenica, a moja sestra vrlo dobra.

A, pa ti si tek došao?!

Igraj test

Igraj kviz