#Srpski

Lekcija: Nepromenljive reči

Kao što smo već rekli, u srpskom jeziku imamo promenljive reči i one menjaju svoj oblik po raznim osnovama. Ali, pred njih, postoje reči koje svoj oblik nikada ne menjaju, i one se zovu nepromenljire reči.

To su prilozi, predlozi, veznici, rečce i uzvici.

Prilozi

Prilozi su nepromenljiva vrsta reči koje određuju glagolsku radnju po mestu, vremenu, načinu , količini i uzroku. Tada su u službi priloških odredaba za mesto, vreme, način, količinu i uzrok.

Nas troje sedimo u parku. (mesto)

Ovu knjigu sam dobila u junu. (vreme)

Slučajno sam te zakačila. (način)

Mnogo je vode proteklo ovom rekom. (količina)

Mira ima svetlu kožu, zbog toga ne sme dugo da bude na suncu. (uzrok)

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

Prilozi za način, mesto i količinu menjaju oblik komparacijom.

Način:

Beba je spora, kornjača je sporija, ali je puž najsporiji.

Mesto:

Ta prodavnica nam je daleko, ali ima i jedna dalja. Supermarket nam je najdalji.

Količina:

Ja sam imala puno čokolade, Jelena je imala više i od mene, ali je Miloš imao najviše.,

Prilozi i imenice sa priloškim značenjem

I prilozi i imenice mogu da odrede glagolsku radnju prema mestu, vremenu, načinu, količini i uzroku. Tada se imenice upotrebljavaju sa predlozima i imaju priloška značenja.

Predlozi

Predlozi su nepromenljive reči koje označavaju odnos između bića, stvari i pojava. Stoje uz imenice i zamenice. Takođe mogu da stoje i ispred skupova reči u kojima imenicu određuje neki pridev ili pridevska zamenica.

Neki od predloga su: od, do, iz, ispred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog, kod, na...

Kada ih upotrebimo same, predlozi nemaju određeno značenje, već ga dobiju tek kada ih upotrebimo sa imenicom ili imeničkom zamenicom.

IZ - nema značenje

Izlazimo iz škole. - ima značenje

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

Veznici

Veznici su nepromenljiva vrsta reči koje povezuju pojedine reči, skupove reči ili predikatske rečenice i pokazuju u kom se odnosu ti rečenični članovi nalaze međusobno.

Mogu biti naporedni ili zavisni.

Naporedni su oni veznici koji povezuju reči, skupove reči, nezavisne predikatske rečenice i zavisne predikatske rečenice. To su: i, pa, te, ni, niti, a, ali, nego, no, već, ili.

Zavisni veznici povezuju zavisne predikatske rečenice sa rečenicama od kojih one zavise. To su: da, dok, kad, ako, jer, iako...

Marija i Mirjana su obećale da će biti odlične učenice, ako im roditelji obećaju put na more za odličan uspeh.

Rečce

Rečce su takođe nepromenljive reči i označavaju odnos govornika prema sadržaju rečenice.

Da li želiš da pojedeš i moj kolač?

Valjda će stići na vreme.

Hajde da se zajedno popnemo na planinu.

Rečce svrstavamo u nekoliko grupa, u zavisnosti od značenja.

Potvrdna rečca: DA

Odrične rečce: NE, NIPOŠTO, NIKAKO

Upitne rečce: DA LI, LI, ZAR

Povratna rečca: SE

Suprotne rečce: MEĐUTIM, PAK

Zapovedne rečce: NEKA, HAJDE

Pokazne rečce: EVO, ETO, ENO

Rečce za isticanje: ČAK, BAŠ, BAR

Uzvična rečca: ALA

Rečce za iskazivanje ličnog stava (modalne rečce): MOŽDA, NARAVNO, VEROVATNO, ZAISTA, VALJDA

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje

Uzvici

Uzvici su nepromenljiva vrsta reči kojima se izražavaju osećanja ili se podražavaju zvukovi iz prirode.

Reči kojima se imitiraju zvukovi iz prirode nazivaju se i onomatopejske reči.

lav

Upotreba nepromenljivih reči istog oblika

Nepromenljive reči istog glasovnog sastava često su različita vrsta reči. Koja vrsta je u pitanju možemo da saznamo tek iz rečenice u kojoj je ta reč upotrebljena.

Ja sam odlična učenica, a moja sestra vrlo dobra.

A, pa ti si tek došao?!