Lekcija: Nepromenljive reči

Pored PROMENLJIVIH REČI koje menjaju svoj oblik po raznim osnovama, postoje i one reči koje svoj oblik nikada ne menjaju. Njih zovemo NEPROMENLJIVE REČI.

NEPROMENLJIVE REČI su prilozi, predlozi, veznici, rečce i uzvici.

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

Prilozi

Prilozi su nepromenljiva vrsta reči koje označavaju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. Stoje uz glagole, a u rečenici imaju službu priloških odredbi.

Prilozi mogu biti za vreme, mesto, način, količinu i uzrok.

Prilog za vreme (Kada?) - juče, danas, sutra, u maju, nikada, zimus...

Prilog mesto (Gde? Kuda?) - pozadi, ovuda, tamo, levo, gore...

Prilog za način (Kako?) - krišom, nekako, slučajno, lepo...

Prilog za količinu (Koliko?) - dovoljno, nimalo, toliko, dosta....

Prilog za uzrok (Zašto?) - zato, zbog toga, stoga....

Prošlog leta smo dosta vremena provodili na reci, ali ove godine zbog malo padavina nema dovoljno vode za čamac.

Nisu svi prilozi nepromenljivi, budući da ima onih koji imaju komparaciju (lepo, dobro, kasno......)

Juče sam kasno stigao na prvi čas, ali danas sam stigao još kasnije. Valjda sutra neću doći najkasnije do sada.

Dobro je pročitati jednu knjigu, bolje je pročitati dve, ali je ipak najbolje pročitati ih što je više moguće.

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

Predlozi

Predlozi su nepromenljiva vrsta reči koja označavaju odnos između bića, stvari i pojava. Oni stoje uz imenice i zamenice i utiču na padež reči uz koju stoje.

Imamo mnogo predloga u srpskom jeziku, a neki od njih su: od, do, iz, ispred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog, kod, na...

Iza naše kuće postoji jedna stara kuća bez ikoga da brine o njoj. Kroz njeno dvorište često izlazim na drugu ulicu.

Veznici

Veznici povezuju reči i rečenice. Nepromenljiva su vrsta reči, a najčešće koristimo sledeće: i, pa, te, ni, niti, ili, samo, zato, tek, a, ali, nego, no, već, da, kad, iako...

Marko i Miloš su rođena braća, a uopšte ne liče.

Ana voli da trči bosa i nikada joj se ništa nije dogodilo, ali danas je po prvi put povredila nogu.

veznik

Rečce

Rečce su nepromenljiva vrsta reči i izražavaju lični stav govornika prema onome što govori. One mogu uticati na značenje cele rečenice.

Sve rečce svrstavaju se u nekoliko grupa:

- Rečce za potvrđivanje i odricanje: da, ne

- Upitne rečce: zar, li, da li

- Pokazne rečce: evo, eto, eno

- Suprotne rečce: međutim, pak

- Rečce za iskazivanje ličnog stava: možda, verovatno, zaista, valjda, sigurno, nesumnjivo, navodno, uglavnom, nipošto, naravno, uopšte, očito...

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje

Da, preko raspusta ćemo ići kod bake na selo.

Možda ćemo preko raspusta ići kod bake na selo.

Da li ćemo preko raspusta ići i kod bake na selo?

Ne, mislim da preko raspusta nećemo ići kod bake na selo.

Uzvici

Uzvici su nepromenljive reči kojima izražavamo lična osećanja ili raspoloženja. Njima, takođe, podražavamo i zvukove iz prirode.

Svrstavaju se u nekoliko grupa:

- Uzvici koji izražavaju osećanja: eh, jao, oho, ura...

- Uzvici za dozivanje i teranje: halo, mac, marš, điha, hej...

- Uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras, kukuriku, cmok, pljus, apćiha...