#Istorija

Lekcija: Najstariji period grčke istorije

Kritska kultura

Posle kultura civilizacija koje su se razvile na prostoru Azije i Afrike, razvija se i Grčki Antički svet.

Istorija ovog doba prati istu porodicu naroda – INDOEVROPSKE narode koji su zaslužni za stvaranje velikih civilizacija na srednjem i bliskom istoku.

grcka-366

Kao veza koja potvrđuje ovu činjenicu je i geografski položaj na kome se pojavljuju prvi začetci GRČKE ANTIČKE KULTURE.

Map_of_Archaic_Greece_(English)

U periodu I i II milenijuma p.n.e. ostrva Egejskog mora (Evropski kontinent) postaju prave kolevke kuture koje će oblikovati ostatak istorije i imati jak uticaj na moderno doba u kome mi i sada živimo.

Davno pre nego što se oformilo jezgro iz koga će se razviti klasična grčka civilizacija, u Sredozemnom moru, na ostrvu Krit, otprilike 3000 godina p.n.e. nastala je veoma razvijena kultura - Minojska kultura.

ancient93

Ova kultura beleži tri epohe:

Rano Minojski period – sredina III milenijuma p.n.e.

Srednje Minojski period – početkom II milenijuma p.n.e.

Kasni Minojski period – XVII vek p.n.e.

Prve palate na Kritu sagrađene su oko 2000. godine pre n.e. Ujedinitelj svih gradova Krita pod vlast u gradu Knososu bio je legendarni kralj Minos. Ova epoha po njemu nosi i ime - minojska.

Krićani minojskog doba nisu bili Grci. Oni su najpre pisali hijeroglifskim pismom, a zatim su razvili novu sistem pisanja - linearno pismo A, koje jo uvek nije dešifrovano.

_της_Φαιστού_πλευρά_Α_6380

(Nepoznato pismo na disku iz doba Minojske civilizacije)

Trgovina i pomorstvo bila su najvažnija zanimanja na Kritu.

Trgovina je Krit činila bogatim. Kritski trgovci su posećivali udaljene krajeve. Zbog dobrog geografskog položaja ostrva Krit (između Helade, Afrike i Azije) omogućili su lako uspostavljanje i održavanje trgovačkih veza širom Sredozemlja.

Dolazili su čak do Španije i Italije na zapadu i do Mesopotamije na istoku. Prodavali su drvnu građu, vino, maslinovo ulje i druge proizvode.

minojska-trgovina

(Minojski trgovci)

Putujući Sredozemljem, Krićani su pre svega tragali za metalima neophodnim za izradu oruđa i oružja. Iz Grčke i Male Azije uvozili su bakar i kalaj, od kojih se dobijala bronza. Zlato i slonovača stizali su iz Egipta.

Mit o Minotauru

Za Krit je vezana i legenda o Minotauru, čudovištu sa čovečjim telom i glavom bika, koji je živeo u Knososkom lavirintu.

Car Minos je, kako nas legenda opominje, bio kažnjen ne ispunivši obećanje kada je stupio na presto. Trebalo je da žrtvuje belog bika iz mora koga su bogovi poslali u znak podrške njegovoj vladavini. Kada je čuo da je bika zadržao za sebe, Posejdon je učinio da se Minosova žena strasno zaljubi u prelijepu životinju. Plod nedolične ljubavi bilo je čudovište Minotaur, pola-bik, pola-čovek, koga je razljućeni Minos zatvorio u Lavirint.

220px-Tondo_Minotaur_London_E4_MAN

Svake godine vladar Minos prinosio je nemani žrtve po sedam mladića i devojaka koje je dovodio iz Atine.

Da bi oslobodio Atinjane od te pokore, na Krit je krenuo i lepi Tezej, najveći heroj Atike.

Pred polazak na put, prema legendi, rekao je ocu Egeju da će, ukoliko ubije Minotaura, prilikom povratka razviti bela jedra. Ubio je Minotaura, uz pomoć Minosove kćeri Arijadne, koja je potajno bila zaljubljena u njega.

NN_sp9b_minotaur-theseus-2

lako je izašao iz lavirinta, valjda u prevelikom ushićenju zbog pobede, zaboravio je na obećanje dato ocu da će kao simbol pobede nadomak Atike razviti bela jedra. Kad je Egej, još u daljini, ugledao lađu sa crnim jedrima pomislio je da mu je sin ubijen i u očajanju bacio se sa visoke litice u more koje se od tada zove Egejsko.

Mikensko doba

Paralelno sa razvojem kritske kulture, na grčkom kopnu su se razvijale državice koje su osnovali Ahajci, jedno od helenskih plemena.

Ahajci su na poluostrvu Peloponez osnovali kraljevine sa dobro utvrđenim gradovima. Najvažniji centri bili su Mikena (po kojoj se ova epoha i naziva mikenskom), Pilos i Tirint.

MaskOfAgamemnon

(Agamnenonova maska, jedno od najpoznatijih artefakata iz Mikenskog doba)

Mikenske kraljevine su na vrhuncu bile od oko 1450. do 1200. god. p.n.e. Pismo ispisivano na glinenim tablicama naziva se linearno pismo B.

(Linerano pismo B)

Ahajci, inače ratoborni po prirodi, napali su Krit oko 1450. god. p.n.e. i srušili ga u potpunosti, ali su takođe i prihvatili brojne tekovine kritske kulture.

800px-Lions-Gate-Mycenae

(Zidine Mikene)

O tome koliko su Ahajci bili ratoborni priča se u epu "Ilijada" slavnog grčkog pesnika Homera.

(Prvi stih Ilijade)

Stanovnici mikenskih država bavili su se zemljoradnjom, stočarstvom, zanatstvom i trgovinom. U izvorima se još pominju i kao zlatari, tkači, grnčari, pekari, kamenoresci... Kao i Krićani, takođe su se bavili trgovinom.

(Mikenska žena)

Ahajce je na Peloponezu ugrozilo novo pomeranje naroda - Dorsko doba, nazvano tako po Dorcima, jednom od grčkih plemena.

800px-Ancient_Greek_pottery_in_the_National_Archaeological_Museum_in_Athens_13

(Mikenska grnčarija)

Mikenski centri su srušeni oko 1050. godine pre n.e. i to je označilo kraj ove epohe.

Homersko doba

Novi period grčke istorije trajalo je od sredine XI do srdine VIII veka p.n.e. Ime "Homersko doba" dobilo je jer se smatra da su tada uobličeni Homerovi epovi "Ilijada" i "Odiseja".

800px-Dark_Age_Greece_Map

(Mapa Grčke iz Homerskog doba)

Homersko doba pominje se još i kao "mračno doba" pošto su mnoga važna dostignuća u njemu izgubljena. U ovom periodu Grcu su čak zaboravili i da pišu.

U Homersko doba i kasnijim periodima u Grčkoj su živela tri plemena: Dorci, Jonci i Eolci.

Early_Geometric_Jewelry_from_the_Aeropagus_of_Athens._Ancient_Agora_Museum_of_Athens

(Nakit iz Homerskog doba)

Helada je u to vreme bila podeljena na više država kojima su upravljali kraljevi.

Ekonomski život Grka homerskog doba zasnivao se na poljoprivredi, stočarstvu i zanatstvu.

Kolonizacija

Grci su se od najstarijih vremena iseljavali i osnivali svoje naseobine na obalama Sredozemnog mora. Naseljavanje je bilo na vrhuncu od sredine VIII do XI veka pre n.e. kada su Grci naselili obale Sredozemnog i Crnog mora. Ovaj proces naziva se kolonizacija, a naselja koja su obrazovana su kolonije.

(Sredozemno i Crno more u VI veku p.n.e - crvenom bojom označene su grčke kolonije)

Grčke kolonije postala su važna privredna središta.