#Geografija

Lekcija: Sateliti i mala tela Sunčevog sistema

Oko većine planeta Sunčevog sistema kruže njihovi pratioci - sateliti.

Satelit je vasinosko telo koje kruži dvostruko, i oko neke planete i zajedno sa tom planetom oko njihove zvezde.

Od osam planeta Sunčevog sistema šest ima satelite.

geografija_5_4_1planete_i_njihovi_sateliti_1

Zemlja ima samo jedan prirodni satelit - Mesec.

Svi sateliti svetle svetlošću dobijenom od Sunca.

Prve satelite je 1610. godine otkrio Galileo Galilej, bila su to četiri najveća satelita Jupitera.

Sve planete Sunčevog sistema imaju ukupno 164 satelita, jedino Merkur i Venera nemaju nijedan satelit.

Pored Meseca, oko Zemlje kruže brojni veštački sateliti koji služe za istraživanje svemira, atmosfere, za fotografisanje Zemlje i svemira, telekomunikacije, vojne potrebe i sl.

geografija_5_4_6vestacki_satelit

Mesec ponekad vidimo kao mlad, ponekad kao pun, a ponekad u fazama između, te različite oblike Meseca nazivamo Mesečeve mene.

To kako vidimo Mesec zavisi od međusobnog položaja Sunca, Zemlje i Meseca.

Mesec se oko svoje ose okrene jednom u 27.3 dana, za to vreme okrene se i oko Zemlje. Pošto se paralelno kreće i oko sebe i oko Zemlje, uvek je ista strana okrenuta ka Zemlji. U toku svog kretanja Mesec zauzima različite položaje, gledano naspram Zemlje i Sunca, i time se periodično menjaju veličine površine Meseca koje mi vidimo.

geografija_5_4_2meseceve_mene

Između dve mesečeve mene prođe oko sedam dana, a sve četiri smene se za 29.5 dana, što je otprilike trajanje jednog meseca.

Kada se Mesec na svom putu oko Zemlje nađe između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca. Mesec sprečava svetlost Sunca da dopre do Zemlje.

geografija_5_4_5pormacenje_sunca

geografija_5_4_3totalno_pormacenje_sunca_11_13_2012_NASA

Kada se Zemlja nađe između Sunca i Meseca nastaje pomračenje Meseca - Zemlja zaklanja Mesec svojom senkom.

geografija_5_4_4pomracenje_meseca

Asteroidi su hladna, čvrsta tela bez svetlosti koja kruže oko Sunca. Često su nepravilnih oblika i manji su od planeta.

Prečnici im se kreću od nekoliko desetina metara do nekoliko stotina kilometara.

geografija_5_4_7asteroidi_velicina_mesec

(poređenje prečnika Meseca i nekih asteroida)

Cerera je iz asteroida po novoj nomenklaturi prešla u patuljastu planetu.

geografija_5_4_8asteroidi

Komete su vasionska tela koja se sastoje iz kosmičke prašine, stenovitih komada i zaleđenih gasova. Na njima se razlikuju loptasta glava i izduženi rep kada se približe Suncu, jer se gasovi zapale pa komete dobijaju magličast rep.

geografija_5_4_9kometa_kretanje_oko_sunca

U narodu se nazivaju zvezde repatice. Najpoznatija je Halejeva kometa, koja prolazi u blizini Zemlje svakih 76 godina.

geografija_5_4_9halejeva_kometa

Meteori su delovi čvrstih vasionskih tela - asteroida ili kometa.

Prilikom dodira sa vazduhom najčešće se usijavaju i sagorevaju. Kada ovu pojavu vidimo sa Zemlje, onda obično kažemo da smo videli zvezdu padalicu.

geografija_5_4_10deo_asteroida_ulazi_u_atmosferu

Ukoliko padnu na Zemlju kao čvrsta tela nazivaju se meteoriti.

Prilikom udara ogromnog meteora u praistorijskom dobu, nastao je veliki krater u Arizoni.

geografija_5_4_11meteorski_krater_u_Arizoni

geografija_5_4_11meteorski_krater_u_Arizoni_pogled_iz_kratera

(pogled iz kratera)