#Biologija

Lekcija: Svet biljaka: nastanak i razvoj

Sada svi moramo dugo da se zapitamo odakle biljke sa nama na planeti?

Kako za sada naučna istraživanja pokazuju, biljke su se na Zemlji razvile mnogo pre nego što je nastao prvi čovek. I dugo, dugo su zajedno sa životinjama bile jedini vladari ove planete. Osim što proizvode kiseonik, zahvaljujući kome svi dišemo, one su i osnova ljudske ishrane. A još jedna isto toliko važna osobina biljaka je da neke od njih imaju lekovita svojstva za životinje i čoveka. Od najranijeg doba, pa i danas, biljke fasciniraju ljude.

Od malih pa do onih džinovskih, one pokazuju koliko život može da bude jednostavan i složen u isto vreme.

KAKO SU SE BILJKE RAZVILE?

PRAOKEAN:

Zamislite za trenutak našu planetu Zemlju pre tri i po milijarde godina. To je faza kada je cela površina planete bila prekrivena vodom i to slanom.

zemlja-pre-3-milijarde-godina

Svi naučni dokazi govore da je život nastao u tom dugom preiodu kada je Zemlja bila vodena lopta u svemiru. U tom PRAOKEANU su se stvorili svi uslovi za nastanak života. Voda je hladila usijanu Zemljinu koru i u isto vreme isparavala, praveći kisele kiše. Današnji vazduh koji dišemo, nije postajao, već je atmosfera bila ispunjena otrovnim gasovima.

Ali u vodi nije bilo tako, naučnici veruju da su prve žive ćelije nastale baš tada u okeanskim dubinama. Prvi živi organizmi su bili tek nešto što podseća na ćeliju, ipak, opstao je i razvio se u složene organizme poput čoveka.

PRABIČAR:

U periodu koji je ključan za nastanak biljaka, praokean vrvi od jednoćelijskog života. Razvijaju se organizmi različitih sposobnosti, različitih osobina i građe i ima ih u sve većem broju.

Ali pre oko 2 milijarde godina, jedna vrsta mikroorganizama, PRABIČARI, napravili su veliku pometnju.

Istraživanja pokazuju da porekla biljaka i živog sveta uopšte, pokazuju da biljke i životinje imaju zajedničkog predka, prabičara koji je bio veoma nalik na današnju zelenu euglenu.

bicar-zelena-euglena

Što znači da su mogli da rade fotosintezu, zahvaljujući organeli hlorofilu, ali su uz pomoć biča mogli i da se kreću.

Već vidite kuda ovo ide, zar ne?

Evolucija je odavde išla u dva pravca. Sposobnost fotosinteze su daljom evolucijom zadržale i usavršile biljke, dok su životinjski organizmi zahvaljujući sposobnosti kretanja umesto da samostalno proizvode hranu, istu počele da traže u prirodi. Biljke su odbacile sposobnost kretanja.

Prve biljke su bile jednoćelijski organizmi kojih i danas ima u prirodi.

To su niže biljke i one nemaju tipične biljne organe, koren, stablo i list, čak i ako su višećelijski organizmi. Razvile su se u morima, slanoj vodi, a kasnije su naselile i slatke vode. Zvog njihove jednostavnosti nazivamo ih niže biljke!!!

Za evoluciju od ovih biljaka do složenijih biljnih vrsta, bilo je potrebno puno vremena.

KOPNENE BILJKE:

RAZVOJ BILJNIH ORGANA – VIŠE BILJKE!!!

Pre više od milijardu godina, praokean je počeo da se povlači, ostavljajući iza sebe kopno obogaćeno organskim materijalom, hranom za neke nove vrste biljaka. Zahvaljujući fotosintezi koja se odvijala u moru, atmosfera Zemlje je bila sve bogatija kiseonikom. Tada dolazi do sledeće prekretnice u evoluciji i biljke postepeno počinju da naseljavaju kopno. Zbog složenih uslova života i sam biljni organizam je postajao složeniji.

Biljke su morale da se prilagode, životu na kopnu, i tako nastaju biljni organi, koren, stablo i list.

Pošto je svet biljaka veoma raznovrsan vremenom je nastalo puno podela.

Podele su napravili botaničari prema osobinama biljaka. Da bi se lakše snašli jer je biljaka zaista puno.

Jedna od podale je na BESCVETNICE i CVETNICE. Bescvetnice nemaju cvet. Njima pripadaju mahovine i papratnice. Cvetnice su one biljke koje imaju cvet i razvile su se od bescvetnica. Njima pripada veliki broj biljaka kao što je cveće i drveće.

cvetnice-bescvetnice

I cvetnice i bescvetnice imaju koren, stablo i list. Zbog toga što imaju složenu građu zovemo ih VIŠE BILJKE!!

Čak i danas niko sa sigurnošću ne može da kaže odakle život na našoj planeti.

Najranija teorija objašnjava koji su uslovi morali da se steknu da bi neorganska jedinjenja mogla da se spoje tako da obrazuju živu ćeliju.

dnk

Ta jedinstvena kombinacija uslova na Zemlji u momentu nastanka života stvorila je primodijalnu supu, koju su naučnici kasnije uspeli da naprave u laboratoriji. Ovaj eksperiment je imao neke uspehe, ali naučnici nikada nisu uspeli da naprave živu, funkcionalnu ćeliju u laboratoriji.

Danas, kada nam tehnologija omogućava da istražujemo mnogo dalje od naše sopstvene planete, pojavljuju se dokazi da je život, možda, doputovao iz svemira. I to ni manje ni više nego na kometama koje su pravi svemirski poštari. Komete putuju sa kraja na kraj galaksija.

kometa

Miliardama godina, komete, asteroidi i druga nebeska tela udarala su u našu planetu. Donoseći nam tako materiju iz svih krajeva naše galaksije.

Svemirska sonda koja je poslata sa namerom da istraži kometu koja je prolazila blizu Zemlje, prikupila je podatke o sastavu komete. Rezultat je bio nedvosmislen i zapanjujuć: U sastavu komete, nalazi se molekul koji jako liči na molekule živih bića na planeti Zemlji.

Ovo ne znači da na kometama, postoji život, već da je možda to seme života koje se zahvaljujući kometama proteže po celom svemiru.

Ukoliko je ova teorija o kometama tačna, otvara se još pitanja. Jedno od njih je svakako:

Zašto je život nastao na Zemlji, a ne na Marsu na primer?

Kako smo ovoliko puno uspeli da saznamo o tim davnim vremenima kada su se razvijali prvi oblici života? Na osnovu fosilnih ostataka tih pra organizama. Fosili su skamenjeni ili na neki drugi način očuvani ostatciuginulih biljaka ili životinjama.