#Biologija

Lekcija: Jednoćelijski organizmi bez organizovanog jedra

BAKTERIJE

Jednoćelijski organizmi i pripadaju carstvu MONERA.

Ovi organizmi nemaju organizovano jedro i građa im je jednostavna.

OBLIK

Bakterije mogu biti različitih oblika:

loptaste - koke

štapićaste - bacili

spiralne, izuvijane - spirili

oblici_bakterija

bakterije-1

GRAĐA BAKTERIJA

ĆELIJSKA MEMBRANA - obavija ćeliju.

ĆELIJSKI ZID - nalazi se oko ćelijske membrane, štiti ćeliju i različit od biljnog ćelijskog zida.

Neke bakterije imaju i omotač - KAPSULU , koja ih dodatno štiti.

U CITOPLAZMI se nalaze ORGANELE i NASLEDNI JEDROV MATERIJAL.

Sa spoljne strane membrane nalaze se KONČASTI NASTAVCI.

BIČ je duži nastavak - služi za kretanje.

KRAĆI IZRAŠTAJI - služe za pričvršćivanje za podlogu.

Kako se bakterije hrane?

HETEROTROFNO I AUTOTROFNO

AUTOTROFNA ISHRANA

Ovakav način ishrane podrazumeva da ovi organizmi sami proizvode hranu za sebe.

Tu spadaju modrozelene bakterije koje imaju hlorofil, pa uz pomoć Sunčeve energije stvaraju hranu.

HETEROFNA ISHRANA

Ovi organizmi koriste već gotovu hranu iz prirode.

ORGANIZMI KOJI SE HRANE HETEROTROFNO DELE SE NA:

Tu spadaju PARAZITI, bakterije koje žive u telima drugih živih bića i izazivaju infekcije!

dobre_bakterije

Ali i grupe bakterija koje predstavljaju razlagače žive u zemljištu. One razlažu uginule organizme i na taj način vraćaju zemljištu mineralne materije. Te hranljive materije biljke uzimaju iz zemljišta i vazduha, čime se omogućava kruženje supstance u prirodi. To su SAPROFITI.

Neke grupe bakterija sa korenom pojedinih biljaka iz porodice bobova stvaraju zajednicu koja je uzajamno korisna i za bakterije i za biljke. Zajednica živih bića u kojoj oba organizma imaju koristi naziva se SIMBIOZA.

Pojedine bakterije se koriste u prehrambenoj industriji (gaje se u laboratorijskim uslovima) i pomoću njih se spravljaju: sir, kiselo mleko, jogurt, kiseli kupus itd. U crevima čoveka žive bakterije koje ne izazivaju bolesti, već pomažu u varenju hrane.

Razmnožavanje bakterija:

Bakterije se razmnožavaju najjednostavnije na svetu.

Jednostavno se „majka“ bakterija podeli na dve jednake, manje „ćerke“ bakterije. To se naziva prosta deoba. Svaka od ovih „ćerki“ bakterija će se hraniti i rasti dok ne poraste dovoljno da se i ona sama podeli na dve nove bakterije.

bakterija_deoba

Da li znate ko su najstariji stanovnici planete Zemlje?

Verovali ili ne, ali to su bakterije. Sitne i veoma jednostavne građe, a jako opasne. Neke od njih su veoma opasne, dok su druge korisne. Izazivači zaraza kod svih živih vrsta, biljaka, životinja i čoveka. One se nalaze svuda oko nas, u vazduhu, vodi, hrani, pa čak i u živim bićima. Čovek je živeći sa ovim minijaturnim bićima naučio kako da se odbrani od njih, a ponekada čak i da ih iskoristi za nešto dobro.

Bilo kako bilo, moderna nauka sve više istražuje osobine bakterija. Zašto? Neki rodovi bakterija su pravi čistači. Da nema bakterija površina Zemlje bi bila prekrivena ogromnom količinom otpada. Neke bakterije razlažu naftu, plastiku, pa čak i hemikalije za koje se čini da se nerazgradive. One imaju značajnu ulogu i u prečišćavanju zagađene vode, jer razlažu otpadne supstance i sprečavaju njihov štetan uticaj. Naučnici pokušavaju da pronađu bakteriju koja će biti u stanju da razloži radioaktivni otpad.

Što se tiče onih bakterija koje su štetne za žive organizme, one se leče antibioticima.

BAKTERIJSKE INFEKCIJE

bakterija_ruka

Postoje bakterije koje mogu da prouzrokuju različite bolesti kod ljudi, biljaka i životinja. Takve bakterije su paraziti.

Bolesti izazvane delovanjem ovih bakterija su:

karijes zuba(izazivaju ga bakterije u naslagama na zubima), tuberkuloza, tetanus, šarlah, gnojna zapaljenja (grla, krajnika, srednjeg uha...), konjuktivitis. trovanje hrane, čir na želucu, bronhitis, upala pluća, zapaljenje mokraćnih puteva i mokraćne bešike, itd.

Većina bolesti koje izazivaju bakterije uspešno se leče lekovima koje nazivamo ANTIBIOTICI.

Antibiotici uništavaju bakterije i sprečavaju njihovo razmnožavanje. Lečenje antibioticima se obavezno sprovodi pod kontrolom lekara.

Za sprečavanje zaraznih bolesti koje izazivaju bakterije potrebno je sprovoditi preventivne mere: održavati ličnu higijenu, pravilno se hraniti i slično.

Nastanak nekih bakterijskih bolesti suzbija se vakcinacijom.