Lekcija: Glagoli

I o glagolima smo već učili u ranijim razredima. Možda se sećate svega što ste tada naučili, a možda nije na odmet i da se osvežite pamćenje. Klik OVDE.

Eto, sada ponovo znamo da su glagoli promenljive reči koje označavaju radnju, stanje i zbivanje.

Sve glagole možemo podeliti na lične i bezlične, zavisno od njihovog značenja i veze sa subjektom u rečenici.

Lični ili personalni glagoli označavaju radnju koja podrazumeva vršioca ili stanje koje ima svog nosioca. Njima u rečenicama imenujemo radnju ili stanje subjekta.

Petar peva. Sanja sedi.

Bezlični ili impersonalni glagoli označavaju neko zbivanje u prirodi. Ovim glagolom se u rečenicama imenuje zbivanje i u njima nema subjekta.

Napolju grmi. Sevalo je.

Gramatičke kategorije glagolskog vida i roda

U srpskom jeziku glagole delimo prema TRAJANJU radnje, stanja i zbivanja, i prema tome da li ZAHTEVAJU ili NE ZAHTEVAJU OBJEKAT.

Tako nam glagolski vid označava razliku u trajanju radnje, stanja ili zbivanja, a glagolski rod označava razliku među glagolima koji se upotrebljavaju bez objekta ili sa njim.

Glagolski vid: Dušan svira. Dušan je odsvirao celu pesmu.

Glagolski rod: Igor stoji. Ivan piše domaći.

Glagolski vid

Neka radnja, stanje ili zbivanje može da traje ili da bude završeno.

Glagolski vid je ono što nam kaže da li pričamo o prvom ili drugom slučaju. Prema vidu glagole delimo na svršene, nesvršene i dvovidske.

glagolski-vid

Nesvršeni glagoli su oni glagoli koji označavaju radnju koja može trajati bez prekida ili sa prekidima.

(leteti, hodati, sanjati, kuckati...)

Svršeni glagoli označavaju radnju koja se izvršila u trenutku, kao i početak i kraj neke radnje.

(prohodati, reći, nakašljati se...)

Dvovidski glagoli označavaju ili nesvršenu ili svršenu radnju. Kod njih se vid određuje tek u rečenici.

(večerati - Upravo sedimo i večeramo. Večerali smo, pa igrali igru pogađanja.)

Novosti

Padlet-om na putu oko sveta

Glagolski rod

Neke glagole, kao što su jesti kolač, kupiti cipele, moramo da dopunimo imenicom u akuzativu bez predloga, inače njihovo značenje nije jasno. Takva imenica je u službi pravog objekta.

Ipak, neki glagoli kao što su spavati ili hodati, ne zahtevaju dopunu, već je i bez nje jasno šta oni znače.

Dalje razlikujemo prelazne i neprelazne glagole.

Ako se na pitanje KOGA? ŠTA? može odgovoriti imenicom u akuzativu bez predloga, onda kažemo da je glagol prelazan. Ovakvi glagoli zahtevaju pravi objekat.

Mama je kupila tašnu. kupiti-ŠTA?-tašnu

Ali, ako se na pitanje KOGA? ŠTA? ne može odgovoriti imenicom u akuzativu bez predloga, onda za te glagole kažemo da su neprelazni.

Marina je zapevala. zapevati-KOGA? ŠTA?

Pored prelaznih i neprelaznih postoji još jedna grupa glagola, a to su povratni. Njih delimo na tri grupe:

Pravi povratni, tamo gde subjekat vrši radnju na sebi - oblačiti se

Nepravi povratni, tamo gde subjekat ne vrši radnju na sebi - saplesti se

Uzajamno-povratni, tamo gde je za vršenje radnje potrebno dvoje - grliti se

Povratni glagoli se uvek upotrebljavaju sa povratnom rečcom SE.

Ostale gramatičke kategorije glagola

Glagolski-oblici

Kao što vidimo iz prethodnog grafikona, glagolski oblici mogu biti lični i nelični.

Lični razlikuju lica i broj, a nelični ne razlikuju lice.

Lični glagolski oblici se dele na vremena, jer označavaju radnju koja se događa u sadašnjosti i prošlosti i načine jer označavaju govornikov stav prema neostvarenoj radnji.

Glagolski oblici označavaju i raličita stanja, i mogu biti u aktivnom ili pasivnom obliku.

glagolski-oblici