Lekcija: Glagoli

I o glagolima smo već učili u ranijim razredima. Možda se sećate svega što ste tada naučili, a možda nije na odmet i da se osvežite pamćenje. Klik OVDE.

Eto, sada ponovo znamo da su glagoli promenljive reči koje označavaju radnju, stanje i zbivanje.

Sve glagole možemo podeliti na lične i bezlične, zavisno od njihovog značenja i veze sa subjektom u rečenici.

Lični ili personalni glagoli označavaju radnju koja podrazumeva vršioca ili stanje koje ima svog nosioca. Njima u rečenicama imenujemo radnju ili stanje subjekta.

Petar peva. Sanja sedi.

Bezlični ili impersonalni glagoli označavaju neko zbivanje u prirodi. Ovim glagolom se u rečenicama imenuje zbivanje i u njima nema subjekta.

Napolju grmi. Sevalo je.

Gramatičke kategorije glagolskog vida i roda

U srpskom jeziku glagole delimo prema TRAJANJU radnje, stanja i zbivanja, i prema tome da li ZAHTEVAJU ili NE ZAHTEVAJU OBJEKAT.

Tako nam glagolski vid označava razliku u trajanju radnje, stanja ili zbivanja, a glagolski rod označava razliku među glagolima koji se upotrebljavaju bez objekta ili sa njim.

Glagolski vid: Dušan svira. Dušan je odsvirao celu pesmu.

Glagolski rod: Igor stoji. Ivan piše domaći.

Glagolski vid

Neka radnja, stanje ili zbivanje može da traje ili da bude završeno.

Glagolski vid je ono što nam kaže da li pričamo o prvom ili drugom slučaju. Prema vidu glagole delimo na svršene, nesvršene i dvovidske.

glagolski-vid

Na Zemlji ima oko 1.3 milijarde km3 vode. Masa vode u okenima na Zemlji je tek 2% od ukupne mase naše planete. To je toliko malo da bi moglo biti zanemarljivo, ali je za život na Zemlji to više nego dovoljno. Poreklo vode, kao i poreklo celokupnog života na našoj planeti i dalje je pod velom misterije.

Pročitaj dalje

Nesvršeni glagoli su oni glagoli koji označavaju radnju koja može trajati bez prekida ili sa prekidima.

(leteti, hodati, sanjati, kuckati...)

Svršeni glagoli označavaju radnju koja se izvršila u trenutku, kao i početak i kraj neke radnje.

(prohodati, reći, nakašljati se...)

Dvovidski glagoli označavaju ili nesvršenu ili svršenu radnju. Kod njih se vid određuje tek u rečenici.

(večerati - Upravo sedimo i večeramo. Večerali smo, pa igrali igru pogađanja.)

Glagolski rod

Neke glagole, kao što su jesti kolač, kupiti cipele, moramo da dopunimo imenicom u akuzativu bez predloga, inače njihovo značenje nije jasno. Takva imenica je u službi pravog objekta.

Ipak, neki glagoli kao što su spavati ili hodati, ne zahtevaju dopunu, već je i bez nje jasno šta oni znače.

Dalje razlikujemo prelazne i neprelazne glagole.

Ako se na pitanje KOGA? ŠTA? može odgovoriti imenicom u akuzativu bez predloga, onda kažemo da je glagol prelazan. Ovakvi glagoli zahtevaju pravi objekat.

Mama je kupila tašnu. kupiti-ŠTA?-tašnu

Ali, ako se na pitanje KOGA? ŠTA? ne može odgovoriti imenicom u akuzativu bez predloga, onda za te glagole kažemo da su neprelazni.

Marina je zapevala. zapevati-KOGA? ŠTA?

Pored prelaznih i neprelaznih postoji još jedna grupa glagola, a to su povratni. Njih delimo na tri grupe:

Pravi povratni, tamo gde subjekat vrši radnju na sebi - oblačiti se

Nepravi povratni, tamo gde subjekat ne vrši radnju na sebi - saplesti se

Uzajamno-povratni, tamo gde je za vršenje radnje potrebno dvoje - grliti se

Povratni glagoli se uvek upotrebljavaju sa povratnom rečcom SE.

Ostale gramatičke kategorije glagola

Glagolski-oblici

Kao što vidimo iz prethodnog grafikona, glagolski oblici mogu biti lični i nelični.

Lični razlikuju lica i broj, a nelični ne razlikuju lice.

Lični glagolski oblici se dele na vremena, jer označavaju radnju koja se događa u sadašnjosti i prošlosti i načine jer označavaju govornikov stav prema neostvarenoj radnji.

Glagolski oblici označavaju i raličita stanja, i mogu biti u aktivnom ili pasivnom obliku.

glagolski-oblici

Kakva sve voda postoji?

Izvorska, flaširana, voda sa česme, morska, zaleđena i vodena para su samo neke od vrsta vode. Kako bi shvatili razliku i uvideli zašto se voda toliko razlikuje moramo da saznamo kakve su im karakteristike.

Pročitaj dalje

Pasivni oblik gradi se na dva načina:

1) Od trpnog glagolskog rideva i pomoćnog glagola jesam/biti

2) Od 3. lica glagola u aktivnom obliku i rečce se.