Srpski | 5. razred

Glagoli

VAŽNO

Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju neku radnju, stanje u kome se nešto ili neko nalazi, kao i neko zbivanje u prirodi.

Mama kuva ručak za celu porodicu. Sestra joj je pomogla, i naseckala kupus za salatu. Ja još uvek učim lekciju iz srpskog za sutrašnji test.

Glagoli po trajanju radnje (glagolski vid)

Grebati, trčati, tuširati se, razmišljati, nadati se, pljuštati, razdanilo se... Sve su ovo različiti glagoli koji mogu biti svršenog ili nesvršenog vida.

Glagolski vid nije ništa drugo do osobina glagola kojom mogu da izraze da li je neka radnja, stanje i zbivanje završeno ili traje.

Kao što im samo ime kaže, SVRŠENI GLAGOLI (ustati, baciti, doći...) označavaju završenu radnju, dok NESVRŠENI GLAGOLI (odlaziti, jesti, govoriti...) označavaju radnju koja traje.

Glagoli po prelaznosti radnje

Prema tome da li radnja o kojoj govorimo prelazi na objekat ili ne, glagole možemo deliti i na prelazne i neprelazne.

Sasvim je ispravno da kažemo Petar je skočio, ali ako želimo da kažemo da je Petar skočio preko zida, bilo bi glupo da kažemo da je Petar skočio zid. Umesto toga rećićemo da je Petar preskočio zid.

Skočio je, u našem primeru, neprelazan glagol, dok je preskočiti prelazan glagol.

Iz ovoga golazimo do toga da su PRELAZNI GLAGOLI oni koji uz sebe mogu imati imenicu u u akuzativu bez predloga (seći, sanjati, pevati...), dok NEPRELAZNI GLAGOLI uz sebe ne mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga (ići, ležati, uspeti...).

Podred prelaznih i neprelaznih glagola, postoje i POVRATNI GLAGOLI, a to su oni koji uz sebe imaju reč SE (umivati se, češljati se, nadati se...).

VAŽNO

Glagolski oblici

Kako i glagoli spadaju u grupu promenljivih reči, tako jedan glagol može da se bude u različitim GLAGOLSKIM OBLICIMA, može imati različito LICE, različit ROD, a može se pojaviti u POTVRDNOM i u ODRIČNOM obliku.

U ovom delu obradićemo samo neke od brojnih glagolskih oblika.

Pevam, pevaću, pevaš, pevamo, pevali smo.

Infinitiv

Infinitivom, kao osnovnim glagolskim oblikom, možemo imenovati samo glagolsku radnju. On nam, pak, ne određuje i vreme te radnje ili lice i broj.

Knjiga koja obiluje infinitivom je rečnik, budući da su u rečniku svi glagoli napisani upravo u ovom glagolskom obliku.

Recnik-penkala-naocare

Ako pogledamo neke od glagola, videćemo da se oni uvek završavaju na -TI ili li na -ĆI.

SMEJATI, REĆI, JESTI, VUĆI, HODATI, TRČATI...

Ukoliko probamo da ove nastavke odbijemo od glagola, dobićemo nešto što se zove INFINITIVNA OSNOVA.

HODA + TI

Ifinitivna osnova se dobija na dva načina:

1. Kod većine glagola koji se završavaju na -ti, dovoljno je samo da odbijemo taj nastavak (spava+ti)

2. Ipak, kod glagola koji se završavaju na -ći, prvo moramo da narpavimo glagolski oblik koji se u prvom licu jednine završava na -oh, pa tek tada da taj nastavak odbijemo (doći-dođ+oh)

PAZI, NAUKA! Poziv za ucešće na online takmičenju “Školski klimatski izazov”

VAŽNO

Prezent (sadašnje vreme)

Ako hoćemo da označimo radnju koja se dešava u vremenu u kome govorimo, onda moramo da upotrebimo PREZENT.

Da li volite lubenice?

Olga super govori engleski jezik.

Pera putuje kod babe i dede na selo.

Za prezent kažemo da je LIČNI GLAGOLSKI OBLIK zbog toga što svaki glagol u njemu može da se menja po licima:

učim, učiš, učimo, učite...

To se radi jednostavno, dodavanjem nastavaka za prezent na prezentsku osnovu.

uči + mo, uči + š

Prezentska osnova je deo glagola koji u promeni uvek ostaje isti, dok su prezentski nastavci svi oni nastavci koje dodajemo na prezentsku osnovu, i različiti su za svako lice.

prezent

VAŽNO

Radni glagolski pridev

Radni glagolski pridev je glagolski oblik koji se koristi za građenje drugih glagolskih oblika.

Kada smo došli kući, mama je već bila otišla na posao. Odlučili smo da joj spremimo večeru.

Baš kao naše ime i prezime, i svaki deo imena radnog glagolskog prideva govori nešto o njemu.

- radni nam kaže da subjekat vrši, a ne trpi radnju;

- glagolski nam kaže da se radi o glagolskom obliku;

- pridev označava da ima osobine prideva (tri roda).

On je neličan glagolski oblik, budući da se ne menja po licima.

Radni glagolski pridev gradi se od infinitivne osnove i nastavaka:

rgp_1

VAŽNO

Perfekat (prošlo vreme)

Ukoliko želimo da iskažemo neku radnju koja se desila u prošlosti, onda ćemo za to upotrebiti PERFEKAT.

Perfekat gradimo od nenaglašenih oblika prezenta pomoćnog glagola JESAM i RADNOG GLAGOLSKOG PRIDEVA.

To izgleda ovako:

perfekat_1

Ovaj glagolski oblik sastoji se od dva dela - od pomoćnog glagola i radnog glagolskog prideva, a kako pomoćni glagol razlikuje lica, za perfekt kažemo da je on LIČAN GLAGOLSKI OBLIK.

perfekat

VAŽNO

Futur I (buduće vreme)

Ukoliko želimo da naznačimo neku radnju koja će se odvijati u budućnosti, onda moramo da upotrebimo FUTUR I (buduće vreme).

Sutra ću otići do Sanje da vidim šta imamo za domaći preko vikenda.

Futur I se sastoji od dva dela: pomoćnog glagola i infinitiva. On je takođe lični glagolski oblik, pošto se pomoćni glagol menja po licima.

futur

ZANIMLJIVE ČINJENICE Indija zemlja šarenila

novo

108000

Majica Atmosfera