#Geografija

Lekcija: Matematički elementi karte

Matematički elementi karte su oni elementi na karti koji se određuju matematičkim putem.

Oni služe da se precizno unese sadržaj na kartu i da se lakše snalazimo na karti. Pod time mislimo na lakše određivanje rastojanja, površine, nadmorske visine i svih drugih merljivih elemenata karte.

Neki od elemenata su:

kartografska mreža,
ram/okvir karte,
razmer i razmernik,
podela karata prema razmeru.

Kartografska projekcija je način predstavljanja zakrivljenja Zemljine površine na ravni karte.

Već smo objasnili kako se sa globusa prelazi na kartu i kako se pritom pojavljuju deformacije.

Kartografska mreža se sastoji od meridijana i paralela, tj. od geografskih širina i dužina i omogućava određivanje položaja bilo koje tačke na svetu.

Na karti možemo ucrtati bilo koju tačku sa zadatim koordinatama uz pomoć mreže.

Okvir karte ili ram predstavlja jednu ili više linija koje ograničavaju sadržaj karte, tj. određuju površinu koja je prikazana.

Na ramu karte su označene geografske širine i dužine.

Hajde da pričamo o ljubavi

Bez obzira da li imaš simpatiju ili si ti nečija simpatija mnogo je neprijatno kada se o tome priča. Evo nekoliko neprijatnih situacija u kojima ćete se možda i vi pronaći...

Pročitaj dalje

geografija_5_9_1_okvir

Ugao karte gde vidimo okvire i kako su prikazani geografska širina i dužina.

Svaka karta ima svoju razmeru.

Razmera (negde se još naziva razmer) pokazuje nam koliko je dužina umanjena na karti u odnosu na pravu veličinu Zemljine površine.

Koliko će to umanjenje biti zavisi od teritorije koja se predstavlja.
Što je teritorija veća, razmer će biti sitniji.

Razmernik je grafički predstavljen razmer.
Na njemu se očitava rastojanje između dve tačke u prirodi.
Sastoji se od duži izdeljene na nekoliko jednakih delova.

Kako i zašto treba da peremo zube?

Kada god pozirate za fotografiju kažu vam: „Nasmešite se!" To znači, otvorite usta i pokažite zube. Zbog toga ćete na slici izgledati srećno. Što su zdraviji zubi, srećnije izgledaš. Zašto je to tako?

Pročitaj dalje

Razmeru izražavamo brojčano, npr. 1:1.000.000 ili 1:25.000 i sl.

Razmera je, na primer, označena sa 1:1.000.000,

u tom slučaju 1mm na karti odgovara dužini od 1.000.000 mm u prirodi, tj. 1 mm na mapi odgovara 1 km u prirodi.

Razmernik izražavamo grafički.

geografija_5_9_2_razmernik

On nam pomaže da pročitamo kolika je stvarna dužina na mapi. Lenjirom ili šestarom dužinu sa mape možemo da prenesemo na razmernik i izračunamo stvarnu dužinu.

PODELA KARATA PREMA RAZMERI

Na papiru iste veličine mogu biti predstavljeni manji ili veći delovi zemljišta - jedna oblast, jedna država, ceo kontinent ili cela Zemljina površina, to određujemo razmerom.

Karte delimo prema razmeri na:

sitnorazmerne karte
srednjerazmerne karte i
krupnorazmerne karte

Sitnorazmerne karte prikazuju veće delove Zemljine površine. Razmere ovakvih mapa su od 1:1.000.000 pa naviše.

Srednjerazmerne karte su karte razmera od 1:200.000 do 1:1.000.000.

Krupnorazmerne karte 1:1.000.000 su topografske karte i planovi, prikazuju manje površine, ali sa velikim brojem podataka. Razmere se kreću do 1:200.000.

Šta kada bi sva voda sa Zemlje nestala?

Naš život ne bi mogao ni da se zamisli bez vode. Kada gledamo Zemlju iz svemira, ono što je najupadljivije jeste VODA. Da li kao tečnost u okeanima ili ledena ostrva na polovima, ali voda čini 70% površine naše planete, to je voda ispod nas, a iznad na nebu vodena para formira oblake.

Ali šta bi se desilo kada bi sva voda sa Zemlje nestala: iscurila, isparila, otekla, isušila se... Jednostavno otišla?

Pročitaj dalje