Lekcija: Disanje - razmena gasova

1 INFO

Da se podsetimo: biljke tokom procesa fotosinteze izbacuju kiseonik.

photosynthesis_1314

2 URADI SAM

Uradi ogled kao i dečak u sledećem videu.

3 VAŽNO

Da bi sveća ili bilo šta drugo gorelo - neophodan je kiseonik. U svakoj ćeliji se vrši sagorevanje hrane. I za to sagorevanje neophodan je kiseonik.

4 VAŽNO

Proizvod sagorevanja hrane u ćeliji uz pomoć kiseonika je energija. Tu energiju živa bića koriste za sve životne procese.

5 INFO

Energija nije jedini proizvod disanja; tokom sagorevanja hrane u ćelijama uz pomoć kiseonika izdvajaju se i ugljen-dioksid i vodena para.

2b29ff2f3d171c892cae36cbed9352a8

Kada je hladno, vodena para koju izdišemo pretvara se u tečne kapljice (kondenzuje se) i zato možemo da je vidimo.

PAZI, NAUKA!

2127

Najveća naučna otkrića u 2020. godini

6 ZANIMLJIVO

Vodoskok koji izbacuje kit je zapravo vodena para (koja se pretvorila u tečnu vodu) koju on izbacuje iz svojih pluća.

giphy

7 DEFINICIJA

Disanje koje se odvija u ćelijama možemo prikazati sledećom „jednačinom“:

cooltext295723497525004

8 PRIMER

Kako bi udisale kiseonik, nekim životinjama su potrebni organi za disanje. Kod ljudi su to pluća. Mnoge kopnene životinje imaju pluća, ali insekti imaju sistem cevčica koji obavlja istu ulogu. Kišna glista nema pluća, ali zato diše preko kože.

tracheal-system-big

Šema prikazuje sistem cevčica kroz telo insekta. Ove cevčice nazivaju se traheje.

9 PRIMER

Dišu i vodene životinje i za to im često služe škrge. Osim riba, škrge imaju i druge životinje poput rakova i školjki.

gillbass1

Ovako izgledaju škrge riba izbliza.

10 PRIMER

Kod životinja jednostavnije građe, poput sunđera, ali i kod grupa protista, gljiva i bakterija, svaka ćelija uzima kiseonik za sebe.

11 PRIMER

Da bi se uzimao kiseonik, potrebno je da postoje otvori na telu kroz koji će prolaziti. Kod ljudi to su nozdrve, a kod riba škržni prorezi.

Biljke imaju posebne otvore koji se nazivaju stome i nalaze se na listovima.

open-stoma-sem-dr-jeremy-burgess

Stoma je toliko sitna da može da se vidi tek uz pomoć mikroskopa.

12 ZANIMLJIVO

Postoje dokazi da je život nastao pre 3,8 milijardi godina (neki naučnici veruju da ga je bilo još ranije, pre 4,1 milijardi godina). U tadašnjoj atmosferi nije bilo kiseonika. Tek pre 2,45 milijardi godina atmosfera je počela da se obogaćuje kiseonikom jer su tada nastali prvi autotrofni jednoćelijski organizmi. Tadašnji (jednoćelijski) organizmi nisu odmah prihvatili kiseonik jer je on za njih bio otrovan. Tek kasnije su počeli da ga koriste.

Life_on_Earth_Started_4.1_Billion_Years_Ago_1-770x437