Podrži shtreber

Pomozi odmah!

Postani član shtreber kluba i pomozi nam da što pre napišemo lekcije koje ti fale!

#Biologija

Lekcija: Disanje - razmena gasova

Da se podsetimo: biljke tokom procesa fotosinteze izbacuju kiseonik.

photosynthesis_1314

Uradi ogled kao i dečak u sledećem videu.

Da bi sveća ili bilo šta drugo gorelo - neophodan je kiseonik. U svakoj ćeliji se vrši sagorevanje hrane. I za to sagorevanje neophodan je kiseonik.

Proizvod sagorevanja hrane u ćeliji uz pomoć kiseonika je energija. Tu energiju živa bića koriste za sve životne procese.

Eni Izli matematičarka, programerka i raketna naučnica

Na ovoj čuvenoj forografiji je Eni. Ona stoji pored ogromnog kontrolnog panela sa brojčanicima, svetlima, dugmićima od poda do plafona. Izgleda kao lik u filmu, koji komanduje neustrašivom svemirskom misijom. Fotografija je snimljena 1981. godine u Centralnoj kontrolnoj sobi Istraživačkog centra Luis Endžin i Klivlendu, Ohajo.

Pročitaj dalje

Energija nije jedini proizvod disanja; tokom sagorevanja hrane u ćelijama uz pomoć kiseonika izdvajaju se i ugljen-dioksid i vodena para.

2b29ff2f3d171c892cae36cbed9352a8

Kada je hladno, vodena para koju izdišemo pretvara se u tečne kapljice (kondenzuje se) i zato možemo da je vidimo.

Vodoskok koji izbacuje kit je zapravo vodena para (koja se pretvorila u tečnu vodu) koju on izbacuje iz svojih pluća.

giphy

Disanje koje se odvija u ćelijama možemo prikazati sledećom „jednačinom“:

cooltext295723497525004

Kako bi udisale kiseonik, nekim životinjama su potrebni organi za disanje. Kod ljudi su to pluća. Mnoge kopnene životinje imaju pluća, ali insekti imaju sistem cevčica koji obavlja istu ulogu. Kišna glista nema pluća, ali zato diše preko kože.

tracheal-system-big

Šema prikazuje sistem cevčica kroz telo insekta. Ove cevčice nazivaju se traheje.

Dišu i vodene životinje i za to im često služe škrge. Osim riba, škrge imaju i druge životinje poput rakova i školjki.

gillbass1

Ovako izgledaju škrge riba izbliza.

Kod životinja jednostavnije građe, poput sunđera, ali i kod grupa protista, gljiva i bakterija, svaka ćelija uzima kiseonik za sebe.

Shtreber Shampion: Anđela Isailović

Zadovoljstvo nam je da vam predstavimo višestruku pobednicu Turnira Znanja i prvu takmičarku koja je osvojila prestižnu titulu Shtreber. Upoznajte Anđelu Isailović, vrednu učenicu i sjajnu devojčicu.

Pročitaj dalje

Da bi se uzimao kiseonik, potrebno je da postoje otvori na telu kroz koji će prolaziti. Kod ljudi to su nozdrve, a kod riba škržni prorezi.

Biljke imaju posebne otvore koji se nazivaju stome i nalaze se na listovima.

open-stoma-sem-dr-jeremy-burgess

Stoma je toliko sitna da može da se vidi tek uz pomoć mikroskopa.

Postoje dokazi da je život nastao pre 3,8 milijardi godina (neki naučnici veruju da ga je bilo još ranije, pre 4,1 milijardi godina). U tadašnjoj atmosferi nije bilo kiseonika. Tek pre 2,45 milijardi godina atmosfera je počela da se obogaćuje kiseonikom jer su tada nastali prvi autotrofni jednoćelijski organizmi. Tadašnji (jednoćelijski) organizmi nisu odmah prihvatili kiseonik jer je on za njih bio otrovan. Tek kasnije su počeli da ga koriste.

Life_on_Earth_Started_4.1_Billion_Years_Ago_1-770x437

Zemlja je možda ovako izgledala pre 3,8 milijardi godina. Jednoćelijska živa bića su bila u moru.