Lekcija: Čovek i klima

ČOVEK!?!?!

Čovek svojim svakodnevnim aktivnostima dovodi do promena u atmosferi i utiče na klimu i svoju okolinu. Promene u atmosferi su zagađenost vazduha i globalno zagrevanje.

Shtreber test

Zbog čega vidimo munju pre nego što čujemo grom?

VAZDUH U BOJI

Zagađenost vazduha je prisustvo hemijskim i mehaničkih čestica u vazduhu. Čovekove svakodnevne aktivnosti dovode do sagorevanja drveta, uglja, nafte i prirodnog gasa, što dovodi do prisustva štetnih čestica u vazduhu koja su štetne za zdravlje čoveka i život na Zemlji.

KISELO SA NEBA

Kisele kiše nastaju kada se u vazduhu nađu sumporna i azotna kiselina koje u dodiru sa vlagom iz vazduha dovode do hemijskih reakcija. Kisele kiše uništavaju šume, smanjuju plodnost zemljišta, oštećuju fasade zgrada i negativno utiču na zdravlje čoveka.

SAMO PRIMER, ISKORISTITI IDEJU

KAKO DISATI?

Smog veoma loše utiče na zdravlje čoveka, a nastaje mešanjem prašine, dima, štetnih materija i gasova sa vlagom u vazduhu. Vetar pročišćava i smanjuje količinu smoga u gradovima.

OPASNOST ZA SVE

Globalno zagrevanje zemlje podrazumeva:

Uništavanje ozonskog omotača,

Pojačavanje efekta staklene bašte,

Emitovanje toplote iznad velikih gradova.

OZONSKI OMOTAČ U OPASNOSTI

Uništavanje ozonskog omotača dešava se ispuštanjem raznih hemijskih jedinjenja u vazduh.

Ta jedinjenja nalaze se u:

frižiderima,

zamrzivačima,

sprejevima,

dezodoransima,

gasovima koje ispuštaju motori aviona i raketa.

Istanjene delove ozonskog omotača nazivamo ozonskim rupama, a to su mesta u atmosferi gde je količina ozona smanjena ili je ozon u potpunosti nestao. Kroz ove rupe lakše prolaze velike količine štetnog Sunčevog zračenja.

STAKLENA BAŠTA

Efekat staklene bašte nastaje kada se količina ugljen dioksida, vodene pare i drugih gasova poveća u atmosferi. Ovi gasovi zadržavaju toplotu, što dovodi do povećanja temperature na Zemlji.

Da li znaš da računaš kao Milutin Milanković?

ZABAVA

1291

Da li znaš da računaš kao Milutin Milanković?

LET'S FIGHT!

Kako čovek utiče na svoju okolinu i klimu, tako i klima reaguje različitim elementarnim nepogodama, sve češće dolazi do ekstremnih temperatura, rušilačkih vetrova i olujnog nevremena.

EKSTREMNE TEMPERATURE

Ekstremno visoke temperature otežavaju funkcionisanje čoveka.Duže izlaganje visokim temperaturama dovodi do povećanje telesne temperature čoveka, što može izazvati toplotni udar. A dovode i do suše i šumskih požara.

SUŠA

Suše nastaju kada se temperature visoke, a duži vremenski period nema padavina. Ovakvi vremenski uslovi dovode do ugroženosti biljnih vrsta i poljoprivrednih kultura, odnosno do smanjenog prisnosa hrane, a to do porasta cena hrane, kao i nedostatka i lošeg kvaliteta vode za piće.

ŠUMSKI POŽARI

Šumski požari nastaju kao posledica suša. Usled dugoj izloženosti visokim temperaturama biljke se isušuju (dehidriraju) i veća je verovatnoća da dođe do požara.

Šumski požari dovode do uništavanja šuma, povećane količine pepela u vazduhu, smanjenja vidljivosti, ugrožavanja ljudi i useva. A na mestima gde su šume u potpunosti izgorele, mogućnost ubrzane erozije zemljišta prilikom kiša je veća.

MNOGO HLADNO!

Ekstremno niske temperature predstavljaju dugotrajne niske temperature sa snegom. Ovakve nepogode mogu da dovedu do nestanka struje, vode i prekida saobraćaja.

RUŠE SVE PRED SOBOM!

Rušilački vetrovi dovode do naglih promena u vazdušnom pritisku i imaju brzinu i do 300 km na sat. Ovde spadaju tropski cikloni (tajfuni, uragani) i tornada.

Olujno nevreme podrazumeva više nepogoda istovremeno, odnosno kada imamo obilne padavine koje su praćene jakim vetrom i grmljavinom.

SVETLOST NA NEBU

Gromovi i grmljavina nastaju sudarom toplog i hladnog vazduha.

Grom čujemo nakon što vidimo munje, jer se zvuk kreće sporije od svetlosti.

Tokom grmljavina neophodno je skloniti se od visokih stabala, bandera, vrhova brda, otvorenih polja, ne kupati se ili krstariti.

GRAD NA NEBU

Grad je i prirodna pojava i elementarna nepogoda, koja može da izazove veliku štetu na usevima i objektima. Šteta zavisi od jačine padavina, kao i od godišnjeg doba.

Protivgradna odbrana razbija gradonosne oblake na osnovu radaskih nalaza.