#Istorija

Lekcija: Vreme i prostor

vreme-i-prostor

Istorijske priče su priče o ljudima iz prošlosti

Svako od nas je istoričar! Mi čitavog života pamtimo, prepričavamo i dokumentujemo događaje iz našeg života. Uspomene zapisujemo, fotograšišemo ili jednostavno pamtimo GDE i KADA se nešto dogodilo.

Istorija je nauka koja se bavi prošlim događajma. Njen zadatak je da odgovori na pitanja GDE i KADA se nešto dogodilo.

Koja pojava je doprinela boljem sporazumevanju među ljudima?

Prirodne pojave

Pojava pisma

Brojne hemijske reakcije

Da bi događaje iz prošlosti mogli da poređamo po nekom smislu, mi moramo da znamo šta je bilo pre, a šta posle koristimo vremensku osu. Ona nam omogućava da znamo redosled događaja, a taj redosled naziva se HRONOLOGIJA.

stara-nova-era

Hronologija – nauka koja se bavi vremenom i računanjem vremena.

Potiče od grčke reči hronos, što znači vreme i logos, što znači nauka.

Hronološki možemo pratiti različite događaje. To može biti hronologija razvoja industrije, hronologija Rimske imperije ili istorija čitavog sveta.

hronologija-istorija-sveta

Hronološki događaje možemo predstaviti i kao video klip.

VREMENSKE ODREDNICE

vreme

Vreme obeležavamo jedinicama za vreme.

vremenske-odrednice

A tačno vreme nekog događaja zapisujemo datumom.

DATUM je precizna vremenska odrednica, u njemu zapisujemo DAN, MESEC, GODINU i ERU (ukoliko je u pitanju stara era).

datum

KAKO ZNAMO KADA JE NEŠTO POČELO, A KADA SE ZAVRŠILO?

dan-mesec-godina-vek-milenijum

Februar ima 28 dana, ali svake prestupne godine dodaje se još jedan dan, pa traje 29 dana.
Većina meseci traje 31 dan, a pet meseci godišnje traje 30 dana.

Ovaj vek počeo je 2001. godine, a završiće se 2100. Naredni će početi 2101. godine, a završiće se 2200. godine.

Ovaj milenijum počeo je 2001. godine, a završiće se 3000. godine. Naredni milenijum počeće 3001. godine, a završiće se 4000. godine.

Primećujemo da je svaki početak obeležen brojem 1.

ERA – veliko vremensko razdoblje koje počinje nekim važnim dogadjajem u prošlosti.

Za hrišćane polazna tačka u računanju vremena je rođenje Isusa Hrista.

U staroj eri godine se broje od većih prema manjim i nose oznaku pre nove ere (p.n.e.)

U novoj eri (posle rođenja Isusa Hrista) godine se broje od manjih ka većim.

Prilikom pisanja, godine pre nove ere obavezno nose oznaku p.n.e. dok godine nove ere pišemo bez oznake.

Treba ti mikrofon za Youtube, Stream ili Chat?

Kada poželiš da internet čuje tvoj glas potreban ti je pravi uređaj da zvučiš baš kako treba. Redragon Seyfert GM 100 je pravi mikrofon za svakoga od nas. Njegova najbolja karakteristika je to što je može da snima kvalitetan zvuk iz svih pravaca.

Saznaj više

Važno je da znamo da ERA, nije ista za sve narode:

kako-su-hriscani-racunaju-vreme-min

HRIŠĆANSKA ERA:

Hrišćani vreme računaju od rođenja Isusa Hrista. Sve što se dogodilo pre tog perioda za nas je Stara era.

kako-su-muslimani-racunali-vreme-dzamija-min

MUSLIMANSKA ERA:

Muslimani računaju vreme od prelaska proroka Muhameda iz Meke u Medinu (622. godina).

U prošlosti, različiti narodi su različito računali vreme:

Stari Egipćani su računali vreme prema vladavini svojih vladara.

Stari Grci računali su vreme od prve Olimpijade (olimpijada je period od četiri godine).

kako-su-rimljani-iracunali-vreme

Stari Rimljani računali su vreme od osnivanja grada.

PODELA PROŠLOSTI

CELOKUPNU PROŠLOST istorija deli na razdoblja, periode ili doba.

Početak i kraj svakog perioda istoričari su određivali prema prekretnicama, značajnim pojavama ili događajima posle kojih nastaju promene.

Podela se vrši na osnovu načina života, rada ljudi i razvijenosti zajednica.

Prošlost delimo na dva velika razdoblja:

Praistoriju
Istoriju

Prekretnica izmedju ova dva razdoblja je otkriće pisma.

Pojava pisma je prekretnica jer se tada promenio način sporazumevanja među ljudima, unapredio se razvoj ljudskog društva.

pracovek-moderan-covek-min

Praistorija je trajala nekoliko miliona godina. Zvršava se oko 3500.godine p.n.e. kada počinje istorija koja još uvek traje.

Praistoriju možemo podeliti na:

kameno doba
kasno kameno doba
metalno doba

Istoriju delimo na:

stari vek
srednji vek
novi vek (moderno doba)
savremeno doba

istorija-praistorija-podela-proslosti

PROSTOR U ISTORIJI

Gde je pitanje koje određuje prostor na kome se neki događaj odvijao.

Već smo rekli da su se svi događaji odvili u određenom vremenu. Ti isti događaji su se takođe odvijali na određenom mestu, prostoru.

stara-mapa

Zato, istorija pored vremenske odrednice traži i odgovor na pitanje gde se nešto dogodilo.

Pojam prostor podrazumeva geografsku odrednicu. To mogu biti kontinenti, reke, planine, pustinje, države, gradovi, pa čak i ulice, građevine ili bilo šta drugo što određuje prostor.

Istorijska geografiija nam pomaže da otkrijemo kako je geografski prostor izgledao u prošlosti.

Prostorni okvir istoriskih događaja je bitan jer utiče na život ljudi i njihove međusobne odnose. Kako se prostor tokom istorije menjao uticao je na život ljudi.

vreme-i-mesto-dogadjaja-min

SA NAMA NA PUTU

Igraj sada

Shtreber kviz

Započni kviz

SA NAMA NA PUTU

7

17

21

Igraj sada

Shtreber test

Započni test